Атлетика

Из Википедије, слободне енциклопедије

Атлетика је једна од темељних и најраширенијих спортских грана, коју карактерише основни људски покрет и понашање, а која обухвата: тркачке, бацачке и скакачке дисциплине. Због своје свеобухватности зовемо је, и истински јесте, краљица спортова. Атлетским вјежбама стиче се физичка снага, издржљивост, брзина и окретност а учвршћују се својства воље као што су храброст, одлучност и упорност. Дисциплине атлетике одликују се моторичким кретањима која се успјешно могу примјењивати у току образовног процеса или кроз друге облике вјежбања, помоћу којих се значајно утиче на подизање опште психофизичке способности појединца. Атлетика је полазиште и темељ за све остале спортове. Од 1896. године укључена је у редовни програм Олимпијских игара.

Она представља основни и најзначајнији садржај сваких Олимпијских игара. Међународна атлетска федерација (ИААФ) основана је 1912. године у Стокхолму и данас има 212 држава - чланица. Од 1983. одржава се прво на четири а сада на две године светско првенство за сениоре и сениорке, од 1986. године за јуниоре и јуниорке а од 1999. године и за кадете и кадеткиње. Од 1930. сваке четврте године одржава се првенство Европе за сениоре и сениорке, а од 1929. године и Балканске игре. Атлетика је најразвијенија у САД а одмах за њом су Русија, Немачка, Куба, Кенија и Јамајka.

Атлетске дисциплине[уреди]

Атлетске дисциплине су бројне, које обично делимо на тркачке, бацачке, скакачке и вишебој. Иако се најчешће користи метрички систем за меру удаљености или остварене дужине/висине скока или дужине бацања, понекад се јављају и другачије мере, па је рецимо уобичајена трка на једну миљу.

Тркачке дисциплине[уреди]

Бацачке дисциплине[уреди]

Скакачке дисциплине[уреди]

Вишебој[уреди]

Референце[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :