Атлетика на Летњим олимпијским играма 1896.
Атлетска такмичења на 1. Летњим олимпијским играма у Атини 1896. године одржавала су се од 6. априла - 10. априла на стадиону Панатинаикон, изузев маратона који се одржао између Маратонског поља и стадиона Панатинаикон,
Учествовала су 63 такмичара (жене нису учествовале на играма) из 9 националних састава, у 12 атлетских дисциплина. Свих 12 дисциплина су остале на програму до данашњих игара, само је стаза за маратон, за разлику од данашње, износила 40 km.
Такмичење у троскоку је била прва атлетска дисциплина на играма и њен победник Џејмс Брендон Коноли је први победник на олимпијским играма модерног доба. Највише успеха су имали такмичари САД, који су учествовали са 10 такмичара а победили у 9 дисциплина. На овим играма победници су награђивани медаљом направљеном од сребра и маслиновим венцем. Трећепласирани такмичар није добијао никакву награду (медаљу). Од 9 националних састава само такмичари Данске и Шведске нису освојили ни једно од прва три места. Пошто су ово прве игре у свим дисциплинама су у финалу постављени олимпијски рекорди, осим у дисциплинама 100 и 800 m., где су рекорди постављени у полуфиналним тркама.
Садржај |
[уреди] Земље учеснице
Пријављена су била 64 такмичара из 10 земаља.
Аустралија (1)
Чиле (1) [1]
Данска (3}
Француска (6)
Немачко царство (5}
Уједињено Краљевство (5)
Грчка {29}
Мађарска (3)
Шведска (1)
САД (10)
- ^ Олимпијски комитет Чилеа наводи да је Чилеанац Luis Subercaseaux учествовао у тркама на 100, 400 и 800 метара. У службеним извештајима не постоји доказ за то.
[уреди] Освајачи медаља
[уреди] Биланс медаља
| Ранг | Држава |  |
 |
 |
Укупно |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. |  САД |
9 | 6 | 2 | 17 |
| 2. |  Аустралија |
2 | 0 | 0 | 2 |
| 3. | .svg){kind=small} Грчка |
1 | 3 | 6 | 10 |
| 4. | .svg){kind=small} Мађарска |
0 | 1 | 2 | 3 |
| 5. |  Француска |
0 | 1 | 1 | 2 |
| Уједињено Краљевство |
0 | 1 | 1 | 2 | |
| 7. |  Немачко царство |
0 | 1 | 0 | 1 |
| Укупно (7) | 12 | 13 | 12 | 37 |
Чиле, Данска и Шведска нису освојили медаље
[уреди] Референце
Иако су се организатори веома трудили, у организацији атлетских такмичења било је недостатака. Атлетска стаза је била веома лоша, са кривинама удесно уместо улево како је то данас. (Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975. стр.684.)
[уреди] Спољашње везе
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012.
100 м | 400 м | 800 м | 1500 м | маратон | 110 м препоне | скок увис | скок мотком | скок удаљ | троскок | кугла | диск
|
|||||
|
|||||
