Атман

Из Википедије, слободне енциклопедије

Атман или атма (санскрт: आत्म‍ ātman - сопство) или ата (пали: atta) је филозофски појам који се користи у хиндуизму, веданти и другим дармичким религијама. Преводи се као сопство, свест, дух или душа, према европским аналогијама у различитим системима. Дух или душа одговара смислу атмана у нјаја-ваишешика учењу.[1]. Термин свест најбоље одговара систему веданте, где учење о атману изражава пантеистички идентитет индивидуалне или парцијалне свести са апсолутном или свеобухватном свешћу (параматман), која је идентична с постојаношћу битка (брахман), према којем је ток појавног бића привидан[1].

У индијској филозофији се често наглашава да постоји само једно сопство (атман), да се све оно што се спознаје налази у њему, те да је разлика између две особе нестварна.[2] Индијска филозофија обично користи алегорију по којој је универзална, космичка свест као океан, а појединачна свест талас тог океана. И као што талас дугује свој постанак океану, из њега извире и у њега се враћа, али може да помисли да је одвојен од њега и да постоји независно сам по себи, тако и појединачна свест, атман, може умислити да постоји независно од брамана, односно универзалне свести. Међутим, самоспознајом свест увића истину да никад није ни била одсечена од космичке свести већ је одувек била вечна и непропадљива по својој природи.

У будизму, неосновано веровање у атман је основни узрок заблуде која ствара самсару. Буда је сматрао да је појам метафизичког сопства заправо плод погрешне спекулације о индивидуалном сопству, подстакнуте страхом од смрти, жељом за задовољствима и жудњом за вечним постојањем.[3] Насупрот веровању у атман он је формулисао учење о анатману.

Извори[уреди]

  1. ^ а б Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  2. ^ Stvarno oko je sebstvo
  3. ^ SOPSTVO


Види још[уреди]