Атомска орбитала

Из Википедије, слободне енциклопедије
Облици првих пет атомских орбитала: 1s, 2s, 2px, 2py, и 2pz. Боје указују на фазу таласне функције. Ово су графици ψ функција.
Атомска орбитала атома водоника

Атомска орбитала представља део простора у атому где је највећа вероватноћа налажења електрона.[1] Притом, електрон се замишља као облак негативног наелектрисања различите густине и на основу тога се може констатовати његово присуство. Величина овог простора зависи од самог електрона али се он најчешће задржава у близини атомског језгра.[2]

Постоје s, p, d и f-орбитала. Сваки s- подниво садржи једну s-орбиталу, сваки p-подниво садржи три p- орбитале, d-подниво садржи пет d- орбитала, а сваки f-подниво садржи седам f-орбитала. У свакој орбитали стаје по два електрона, тако да на основу атомског броја лако можемо одредити распоред електрона по орбиталама. На пример: Mg-магнезијум-редни број му је 12, што је једнако броју протона као и електрона (сваки атом је електронегативан у основном стању). Дакле уређеност његових орбитала изгледа: 1s^2 2s^2 2p^6 3s^2[3][4]

Референце[уреди]

  1. ^ Milton Orchin, Roger S. Macomber, Allan Pinhas, and R. Marshall Wilson (2005). Atomic Orbital Theory. 
  2. ^ Daintith, J. (2004). Oxford Dictionary of Chemistry. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860918-6. 
  3. ^ David Griffiths (1995). Introduction to Quantum Mechanics. Prentice Hall. стр. 190-191. ISBN 978-0-13-124405-4. 
  4. ^ Ira Levine (2000). Quantum Chemistry (5 ed.). Prentice Hall. стр. 144-145. ISBN 978-0-13-685512-5. 

Литература[уреди]

Додатна литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]