Атомска орбитала
Атомска орбитала представља део простора у атому где је највећа вероватноћа налажења електрона.[1] Притом, електрон се замишља као облак негативног наелектрисања различите густине и на основу тога се може констатовати његово присуство. Величина овог простора зависи од самог електрона али се он најчешће задржава у близини атомског језгра.[2]
Постоје s, p, d и f-орбитала. Сваки s- подниво садржи једну s-орбиталу, сваки p-подниво садржи три p- орбитале, d-подниво садржи пет d- орбитала, а сваки f-подниво садржи седам f-орбитала. У свакој орбитали стаје по два електрона, тако да на основу атомског броја лако можемо одредити распоред електрона по орбиталама. На пример: Mg-магнезијум-редни број му је 12, што је једнако броју протона као и електрона (сваки атом је електронегативан у основном стању). Дакле уређеност његових орбитала изгледа: 
[3][4]
Литература [уреди]
- ^ Milton Orchin, Roger S. Macomber, Allan Pinhas, and R. Marshall Wilson (2005). Atomic Orbital Theory.
- ^ Daintith, J. (2004). Oxford Dictionary of Chemistry. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-860918-3.
- ^ David Griffiths (1995). Introduction to Quantum Mechanics. Prentice Hall. стр. 190–191. ISBN 0-13-124405-1.
- ^ Ira Levine (2000). Quantum Chemistry (5 ed.). Prentice Hall. стр. 144–145. ISBN 0-13-685512-1.
Додатна литература [уреди]
- Tipler Paul, Ralph Llewellyn (2003). Modern Physics (4 ed.). New York: W. H. Freeman and Company. ISBN 0-7167-4345-0.
- Scerri Eric (2007). The Periodic Table, Its Story and Its Significance. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530573-9.
- Levine Ira (2000). Quantum Chemistry. Upper Saddle River, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 0-13-685512-1.
- Griffiths David (2000). Introduction to Quantum Mechanics (2 ed.). Benjamin Cummings. ISBN 978-0131118928.
- Cohen Irwin, Thomas Bustard (1966). „Atomic Orbitals: Limitations and Variations“. J. Chem. Educ. 43 (4): 187. Bibcode 1966JChEd..43..187C. DOI:10.1021/ed043p187.
Спољашње везе [уреди]
