Аугуст Кунт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аугуст Кунт

AugustKundt.jpg
Аугуст Адолф Едуард Еберхард Кунт

Општи подаци
Датум рођења 18. новембар 1839.
Место рођења Шверин (Немачка)
Датум смрти 21. мај 1894.
Место смрти Израелсдорф (Немачка)
Рад

Аугуст Адолф Едуард Еберхард Кунт (нем. August Adolf Eduard Eberhard Kundt; Шверин, 18. новембар 1839Израелсдорф, 21. мај 1894) је био немачки физичар.

Кунт је рођен у Шверину у Мекленбургу. Своје научне студије почео је у Лајпцигу, али је после отишао на Универзитет у Берлину. У почетку се посветио астрономији, али под утицајем Хајнриха Густава Магнуса, окренуо се физици и дипломирао 1864. са тезом о деполаризацији светлости.

Године 1867, постао је приватдоцент на берлинском универзитету, а наредне године одабран је за професора физике у Циришкој политехничкој школи; онда, након годину или две проведене у Вирцбургу, позван је 1872. године у Стразбур, где је играо велику улогу у организацији новог универзитета, а учествовао је и у подизању физичког института. Коначно, 1888. године, отишао је у Берлин као Хелмхолцов наследник на месту председавајућег за експерименталну физику и директора берлинског физичког института. Умро је након продужене болести у Израелсдорфу, близу Либека, 21. маја 1894. године.

Као истраживач, Кунт је био посебно успешан у областима звука и светлости. Године 1866, развио је вредан метод за проучавање ваздушних таласа у цевима, базиран на чињеници да фино распоређен пудер, на пример ликоподијум, када је посут у унутрашњост цеви у којој се успоставља вибрирајући стуб ваздуха, тежи да се скупља у гомиле код чворова, па је стога могуће наћи растојање између тих чворова. Уопштавање тог метода омогућава одређивање брзине звука у разним гасовима. У области светлости, Кунтово име је најпознатије по његовим истраживањима на пољу аномаличне дисперсије, не само у течностима и гасовима, већ и у металима. Такође је обавио много огледа у магнето-оптици и успео је да покаже оно што Фарадеј није успео да примети - ротацију равни поларизације код одређених гасова под утицајем магнетске силе.

Литература[уреди]