Аустенит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лична карта:
  • Име  : Челик
  • Датум рођења  : Почетак 1. века п.н.е.
  • Годишња производња : 1,13 милијарди t (у 2005 години)
Физичко-хемијске особине:
Алотропске модификације железа:
Микроконституенти у челику и гвожђу:

Аустенит (по енгл. Sir William Chandler Roberts-Austen 1843-1902) је интерстицијски чврсти раствор угљеника у површински центрираној кубној решетки железа, (ПОВЦК) (енгл. face-centred cubic - FCC). Настаје перитектичком реакцијом: L+δ→γ.

Структура и Особине[уреди]

Аустенит кристалише у површински центрираној кубној решетки, и поседује максималну растворљивост угљеника до 2.14 масених процената (зависно од литературе максимална растворљивост угљеника варира од 2 до 2,14 масених процената). Микроструктурно Аустенит поседује релативно ниску тврдоћу и немагнетичан је. Врсте челика које поседују аустенитну микроструктуру на собној температури су Нерђајући челици.

Легирајући елементи који фаворизују стварање аустенита[уреди]

Легирајући елементи који стабилизују аустенитну модификацију поређани према свом утицају су: Никл (Ni), Угљеник (C), Кобалт (Co), Манган (Mn) и Азот (N). Код челика код којих је утуцај легирајућих елемената који фаворизују стабилизацију аустенита умањен присуством елемената који фаворизују стварање ферита долази од распада аустенита на око 723°C у перитектичкој реакцији.

Погледај[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература:[уреди]

  • H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005