Аустенит
| Лична карта: | |
|---|---|
|
|
| Физичко-хемијске особине: | |
|
|
| Алотропске модификације железа: | |
|
|
| Микроконституенти у челику и гвожђу: | |
Аустенит (по енгл. Sir William Chandler Roberts-Austen 1843-1902) је интерстицијски чврсти раствор угљеника у површински центрираној кубној решетки железа, (ПОВЦК) (енгл. face-centred cubic - FCC). Настаје перитектичком реакцијом: L+δ→γ.
Садржај |
Структура и Особине[уреди]
Аустенит кристалише у површински центрираној кубној решетки, и поседује максималну растворљивост угљеника до 2.14 масених процената (зависно од литературе максимална растворљивост угљеника варира од 2 до 2,14 масених процената). Микроструктурно Аустенит поседује релативно ниску тврдоћу и немагнетичан је. Врсте челика које поседују аустенитну микроструктуру на собној температури су Нерђајући челици.
Легирајући елементи који фаворизују стварање аустенита[уреди]
Легирајући елементи који стабилизују аустенитну модификацију поређани према свом утицају су: Никл (Ni), Угљеник (C), Кобалт (Co), Манган (Mn) и Азот (N). Код челика код којих је утуцај легирајућих елемената који фаворизују стабилизацију аустенита умањен присуством елемената који фаворизују стварање ферита долази од распада аустенита на око 723°C у перитектичкој реакцији.
Погледај[уреди]
Спољашње везе[уреди]
- Колекција слика и филмова о аустениту и фериту (изузетно едукативно). ((en))
- Fe-Fe3C phase diagram ((en))
- Утицај легирајућих елемената на особине челика ((de))
Литература:[уреди]
- H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005
| Овај незавршени чланак Аустенит везан је за металургију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |