Аустразија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Аустразија је било име североисточног дела Франачке у периоду меровиншких краљева, за разлику од Неустрије, која се налазила на северозападу. Обухватала је територије данашње источне Француске, западне Немачке, Белгије, Луксембурга и Холандије. Мец је био главна престоница Аустразије иако су неки аустраски краљеви владали такође и из Ремса.

Историја[уреди]

Након смрти франачког краља Хлодовеха 511. године, његово краљевство је било подељено између његова четири сина. Теудерих I је добио земље које су касније постале Аустразија. Теудерихови потомци су владали Аустразијом све до 555. године, када је ово краљевство било уједињено са другим франачким краљевствима Хлотара I који је до 588. године наследио све франачке поседе. Хлотар је међутим, опет поделио своју краљевину на своја четири сина, међутим, са смрћу Хариберта I 567, од четири, настало је три краљевства: Аустразија под Зигебертом I, Неустрија под Хилперихом I, и Бургундија под Гунтрамом. Ова три краљевства су дефинисала политичку поделу Франачке све до успона Каролинга.

Од 567. године па све до смрти Зигеберта II, Неустрија и Аустразија су биле у сукобу, док је Бургундија имала улогу миротворца у њиховим међусобним сукобима. Ове борбе су достигле врхунац у ратовима између Брунхилде, краљице Аустразије и Фредегунде, краљице Неустрије. Коначно 613, године, аустрасијско племство се побунило против Брунхилде, издало је и предало у руке Хлотара II, краља Неустрије и Фредегундиног сина. Хлотар је затим преузео контролу и над другим двају краљевствима и поново успоставио уједињено Франачко краљевство са седиштем у Паризу. У то доба су се појавили и први дворски мајордоми (лат. majores domus). Улога мајордома је била у посредовању између краља и народа у сваком од поседа. Први аустразијски мајордоми су били из породице Пипинида која је полако али сигурно стицала моћ док на крају није сменила династију Меровинга на престолу.

Године 623. Аустразијанци су затражили од Хлотара II да им да њиховог сопственог краља, тако да је Хлотар именовао свог сина, Дагоберта I за краља Аустразије, а Пипина Ланденског као регента. Дагобертова владавина у Аустразији била је веома цењена и поштована. Године 629. Дагоберт је наследио и Неустрију и Бургундију. Аустразија је опет постала део уједињене Франачке краљевине, све до 633. када је народ Аустразије поново затражио од краља да им да њиховог сопственог краља, што је овај и учинио. Дагоберт је послао свог старијег сина Зигеберта III у Аустразију. Многи историчари се слажу да је Зигеберт био први у низу "лењих краљева" (фр. roi fainéant) Меровиншке династије. Његовим двором владали су мајордоми. Године 657, мајордом Гримоалд Старији успео је да постави на престо свог сина Хилдеберта Усвојеног на престо, на ком је овај остао до 662. године.

Од тада па на даље, Аустразија је била под влашћу мајордома из династије Пипинида. У бици код Тертрија 687, Пипин Херисталски је победио Теудериха III, краља Неустрије, и постао мајордом у свим осталим франачким краљевствима. Његови савременици су овај моменат називали и „почетком његовог краљевања“. Такође је наглашена доминација Аустразије над Неустријом која је трајала све до краја владавине Меровинга. Године 718, Карло Мартел — са подршком која му је долазила из Аустразије у рату са Неустријом у коме се свака страна борила за уједињење Франачке под сопственом доминацијом — именовао је Хлотара IV за краља Аустразије. Хлотар је био последњи франачки владар који није владао свим Францима. године 719. Франачка је дефинитивно уједињена под аустразијском хегемонијом.

Под Каролинзима и касније, Аустразијом се често називао источни део франачког каролиншког краљевства.

Меровиншки владари Аустразије[уреди]

Мајордоми аустразијског двора[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Oman, Charles. The Dark Ages 476–918. London: Rivingtons, 1914.
  • Hodgkin, Thomas. Italy and Her Invaders. Oxford: Clarendon Press, 1895.

Спољашње везе[уреди]