Аустрија

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Република Аустрија
Republik Österreich

Застава Грб
Химна Земља планина, земља река
Главни град	Беч
Службени језик	Немачки, у појединим регијама: Словеначки, Хрватски, Мађарски
Облик државе	Савезна република
- Председник	Хајнц Фишер
- Канцелар	Вернер Фајман
Независност:	Од Западне Немачке 27. јула 1955.
Површина
- Укупно	83.879 km² (115)
- Вода (%)	1,7
Становништво
- 2011.	8.404.252 (93)
- Густина	99/km²
Валута	Евро ¹ (100 центи)
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	.at
Позивни број	+43
¹ Пре 2002. Аустријски шилинг

Република Аустрија (нем. Republik Österreich) је држава у централној Европи. Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч (нем. Wien).

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.

Порекло имена

Њено име нем. Österreich се на српски може превести као „источно царство“, што потиче од старонемачког Ostarrîchi. Израз вероватно потиче од дијалекатског превода средњовековног латинског имена за регион Marchia orientalis, што значи „источна граница“, јер се налазила на источном крају Светог римског царства, што се такође огледа у имену Ostmark које се користило након припајања Аустрије трећем рајху.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Аустрије

Након што су је освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Бавари и Франци, Аустрија je била под влашћу Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наследили Хабзбурговци. Кућа Хабзбург је потом владала Аустријом све до 20. века.

Након укидања Светог римског царства, Аустрија је 1867. године постала део двојне монархије, Аустроугарске. Аустроугарска се распала након што је изгубила Први светски рат, па је настала Аустрија у данашњим границама. Аустрију је припојила Немачка 1938. године.

Савезници су након 2. светског рата држали Аустрију до 1955. године, кад је опет стекла потпуну независност под условом да остане потпуно и трајно неутрална, а забранили су јој удруживање са Немачком. Ипак, након пропасти комунизма у источној Европи, Аустрија се политички све више ангажовала, па је 1995. године постала чланица Европске уније, а 1999. је увела валуту евро.

Географија

Аустријски Алпи

За више информација погледајте чланак Географија Аустрије

Аустријски запад и југ леже на Алпима. Због тих планинских подручја, Аустрија је познато туристичко одредиште за зимске спортове. Највиши врх је Гросглокнер (3.798 m), а након њега Вилдшпице (3.774 m). Север и исток земље су углавном брежуљкасти и равни. Највећа река је Дунав. Аустрија има пет националних паркова и шездесетак природних резервата. Клима је умерена, са хладним зимама и свежим летима.

Највећи градови су: Беч (главни град), Салцбург, Инсбрук, Грац и Линц.

Види такође: Списак градова у Аустрији

Национални паркови

У Аустрији постоји седам националних паркова:

Име	Основан	Величина (ha)	Слика
Национални парк Високи Тауерн	1981.	181.500
Национални парк Нижидерско језеро	1993.	9.700
Национални парк Донау-Ауен	1996.	9.300
Национални парк Кречњачки Алпи	1997.	20.825
Национални парк Тајтал	2000.	1.330
Национални парк Гезојзе	2002.	11.054
Национални парк Нокберге	1987.	18.430

Политика

Парламент Аустрије

За више информација погледајте чланак Политика Аустрије

Шеф државе је председник, који се бира на општим изборима сваких 6 година. Председник после парламентарних избора именује мандатара који је обавезан да формира владу.

Аустријски парламент има два дома: Бундесрат (савезно веће), који има 64 представника савезних држава према броју становника, и Националрат (државно веће), који има 183 заступника који се бирају директно.

Након три деценије власти социјалдемократа (СПО), 2000. године је основана десна коалиција конзервативне Народне странке (ÖVP) и десничарске Слободарске странке (ФПО). Након што је унутар ФПО завладала гужва око еолитике и водства странке, савезни канцелар Волфганг Шисел (ÖVP) најавио је 9. септембра 2002. да ће општи избори бити одржани превремено, крајем новембра. У изборима од 24. новембар 2002. странка ОВП премоћно је победила (42,3 % гласова), док је ФПО добио 10.1%.

Аустријски парламент (Националрат, 183 заступника) има следећи састав:

• 57 заступника из Социјалдемократске странке
• 51 заступника из Народне Странке
• 34 заступника из Слободарске странке
• 20 заступника из Странке зелених

Дана 28. фебруара 2003. коалиција између ОВП и ФПО је обновљена, а Волфганг Шисел (ОВП) је опет постао савезни канцелар. Његов заменик је био Херберт Хаупт (ФПО) док га није заменио Хуберт Горбач (ФПО) 20. октобра 2003. Пре тога су дуго трајали „испитивачки преговори“ између ОВП и осталих највећих странака - ФПО, СПО и Зелених.

Покрајине

За више информација погледајте чланак Аустријске покрајине

		Покрајина	Главни град	На немачком
	B	Бургенланд	Ајзенштат	Burgenland	Eisenstadt
	K	Корушка	Клагенфурт	Kärnten	Klagenfurt
	NÖ	Доња Аустрија	Санкт Пелтен	Niederösterreich	Sankt Pölten
	OÖ	Горња Аустрија	Линц	Oberösterreich	Linz
	S	Салцбург	Салцбург	Salzburg	Salzburg
	St	Штајерска	Грац	Steiermark	Graz
	T	Тирол	Инзбрук	Tirol	Innsbruck
	V	Форарлберг	Брегенц	Vorarlberg	Bregenz
	W	Беч	Беч	Wien	Wien

Привреда

Аустрија је једна од 10 најбогатијих земаља на свету по висини бруто домаћег производа, има високо развијену социјално-тржишну привреду и висок животни стандард. Све до 80-тих година прошлог века многе велике индустријске компаније су биле национализоване; последњих година, међутим, приватизација је редуковала државну имовину до нивоа осталих европских привреда. Одмах после високо развијене индустрије, туризам има највећи удео у националној привреди.

Немачка је кроз историју била највећи спољнотрговачки партнер Аустрије, чинећи је тако подложном брзим променама немачке привреде. Но одкада је Аустрија постала чланица Европске уније и ојачала везе са осталим европским привредама, дошло је до редукције зависности о немачкој привреди. Чланство у Европској унији је, даље, привукло мноштво страних инвеститора који су искористили улазак Аустрије на јединствено економско тржиште као и њену близину потенцијалним, будућим чланицама Европске уније. Економски раст је убрзан последњих година и био је на нивоу од 3,3 % 2006. године.

Валута

Евро је, у Аустрији, у употреби од 2002. године. Као припрема, кованице су почеле да се израђују још 1999. године, мада све имају имају утиснуту годину када су уведене у употребу, 2002.-у. Пре усвајања евра, у употреби је био аустријски шилинг из 1939. године.

Становништво

За више информација погледајте чланак Демографија Аустрије

Службени језик је немачки, који се такође говори у Немачкој. Ипак, стандардни језик немачког у Аустрији има разлике у односу на варијанту која се користи у Немачкој. На пример, користи се неколико словенских речи (нпр. кукуруз, крен).

Само три етничке групе су традиционалне етничке мањине Словенци у Корушкој те Мађари и Хрвати у Бургенланду на граници са Мађарском. У Корушкој и Штајерској живи око 50.000 Словенаца. По неким проценама државних власти у Аустрији живи око 300 000 Срба. Аустрија има и много радника-имиграната.

Више од три четвртине Аустријанаца су католици. Остале важне вере су православље, ислам и протестантизам.

Беч Грац	Поредак	Град	Покрајина	Популација	Линц Салцбург
	1	Беч	Беч	1 714 142
	2	Грац	Штајерска	261 540
	3	Линц	Горња Аустрија	189 367
	4	Салцбург	Салцбург	148 078
	5	Инсбрук	Тирол	120 147
	6	Клагенфурт	Корушка	94 303
	7	Филах	Корушка	59 285
	8	Велс	Горња Аустрија	58 713
	9	Санкт Пелтен	Доња Аустрија	51 956
	10	Дорнбирн	Форалберг	45 605
			[1]

Види још

• Гросглокнер
• Боденско језеро
• Атерско језеро
• Ин
• Корушко питање

Спољашње везе

• Аустрија. инфо, званични туристички инфо портал
• Савезна Канцеларија
• Аустријско право
• Вести из Аустрије