Аустријска Шлеска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Herzogtum Ober- und Niederschlesien (њем.)
Vévodství Horní a Dolní Slezsko (чеш.)

Војводство горње и доње Шлезије
Аустријска Шлеска
Застава Војводства горње и доње Шлезије Грб Војводства горње и доње Шлезије
Застава Грб
Schlesien Donaumonarchie.png
Војводство горње и доње Шлезије на мапи Аустроугарске
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља Застава Светог римског царства Свето римско царство Застава Аустроугарске Аустроугарска
Главни град Тропау
Површина 5.147 km²
Становништво 756.949 (1910.)
Друштво
Званични језици њемачки,
Говорни језици:
чешки и пољски
Религија Римокатолицизам,
Протестантизам
Владавина
Оснивање 1146. (у саставу Светог римског царства),
од 1804. дио Аустријског царства и
од 1867. дио Аустроугарске
Престанак 1918.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
POL województwo śląskie COA.svg Војводтво Ћешин Чехословачка (Чешка Шлеска) Silesia.svg
Party per pale demo.svg Војводство Тропау Пољска (Аутономна покрајина Шлезија) POL województwo śląskie II RP COA.svg
POL księstwo nyskie COA.svg Војводство Ниса - Flag of None.svg
Портал:Историја

Аустријска Шлеска (њем. Österreichisch Schlesien; пољ. Śląsk Austriacki; чеш. Rakouské Slezsko) или Војводство горње и доње Шлезије (њем. Herzogtum Ober- und Niederschlesien; чеш. Vévodství Horní a Dolní Slezsko) је било војводство у саставу Светог римског царства, Аустријског царства и Аустроугарске све до 1918.

Географија[уреди]

Мапа горње и доње Шлезије из 1880. године.

Аустријска Шлезија је била састављена од два дијела, прекинута области Моравијом. Западни дио територије се граничио са Њемачком, покрајином Моравијом, а мали дио га је одвајао од границе са Бохемијом. Источни дио се граничио са Галицијом, Угарском, Моравијом и Њемачком

Историја[уреди]

Војводство горње и доње Шлезије је постојало још од 1146. као дио Светог римског царства. Касније је подијељено на више дијелова. Између 1335. и 1346. је постало дио Краљевине Бохемије, а 1526. га је стекла Хабзбуршка монархија. Године 1742, Аустрија је већи дио Шлеске дала Пруској. Од тада па до 1918, је мали дио Шлезије био у саставу Аустрије и Аустроугарске.[1]

Демографија[уреди]

Попис становништва 1851. године[уреди]

По попису из 1851. у Аустријској Шлезији је било 438.586 становника. Највише је било Словена (Чеха и Пољака), а мало мање Нијемаца.[2] Подаци о матерњем језику:

Матерњи језик Становништво Проценат
словенски језици (пољски и чешки) 223.679 51%
њемачки 210.521 48%
остали (Јевреји) 4.386 1%
укупно 438.586 100%

Попис становништва 1890. године[уреди]

По попису из 1890. у Аустријској Шлезији је било 605.649 становника. Становништво је повећано за 167.063 у односу на 1851. годину.[3]

Попис становништва 1895. године[уреди]

По попису из 1895. у Аустријској Шлезији је било 634.324 становника. Становништво је повећано за 28.675 у односу на 1890. годину.[3]

Попис становништва 1900. године[уреди]

По попису из 1900. у Аустријској Шлезији је било 680.422 становника. Становништво је повећано за 46.098 у односу на 1895. годину. По попису, највише се говорио њемачки језик, а онда пољски и чешки.[3] Подаци о матерњем језику:

Матерњи језик Број становника Проценат
њемачки 304.149 44,7%
пољски 225.900 33,2%
чешки 150.373 22,1%
Укупно 680.422 100%

Попис становништва 1910. године[уреди]

Карта Шлеске 1912. године

По попису из 1910. у Аустријској Шлезији је било 756.949 становника. Број становника на километру квадратноме је био 147. Становништво је повећано за 76.527 у односу на 1900. годину. [3]

Матерњи језик[уреди]

Највише се говорио њемачки језик, па словенски језици (пољски, па чешки).

Матерњи језик Становништво Проценат
њемачки 325.523 43%
пољски 235.224 31,08%
чешки 180.348 23,83%
остали 15.854 2%
укупно 756.949 100%

Религија[уреди]

Највише је било римокатолика, па евангелиста и мало јевреја.

Религија Становништво Проценат
римокатолици 641.435 84,74%
евангелисти 102.072 13,48%
јевреји 13.442 1,78%
Укупно 756.949 100%

Градови[уреди]

Градови већи од 10.000 становника према попису 1880. године:

Мјесто Град Број становника (1880) Број становника (1910)
1. Опава 20.563 30.762
2. Бијелско 13.060 18.568
3. Ћешин-Чешки Тјешин 13.004 Н/А
4. Крнов 11.792 Н/А

Администрација[уреди]

Војводства Аустријске Шлеске.

Аустријска Шлеска је била подијељена на два дијела, који су се послије револуције 1848. у Аустријском царству раставили на доста мањих територија-области. Области по броју становника из 1905. године[3]:

Мјесто Назив области Становништво
1. Фројстат 122.030
2. Тропау 102.552
3. Јагерндорф 98.957
4. Бијелиц 82.835
5. Фривалдов 68.823
6. Вагстат 66.990
7. Тјешин 60.785
8. Фројдентал 49.306
9. Фридек 45.462

Извори[уреди]