Аустро-Угарска

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне. Можете помоћи Википедији уносећи одговарајуће референце.

Die im Reichsrat vertretenen Königreiche und Länder
und die Länder der heiligen ungarischen Stephanskrone


Застава Аустро-Угарске	Грб Аустро-Угарске

Аустро-Угарска 1914. год.

Највеће место

Беч,
1.675.000 ст. (1907)

680.887 km² (1907)

48.592.000 (1907)

голдинар, од 1892. круна

Трајала

од 1867. до 1918.

Аустро-Угарска (нем. Österreich-Ungarn, мађ. Osztrák–Magyar Monarchia), позната и као „Двојна монархија“, је држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године. Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустро-Угарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустро-Угарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

[уреди] Име државе на језицима народа

нем. Österreich-Ungarn
мађ. Ausztria-Magyarország
итал. Austria-Ungheria
слв. Avstro-Ogrska
хрв. Austro-Ugarska
срп. Аустро-Угарска
рум. Austro-Ungaria
укр. Австро-Угорщина
пољ. Austro-Węgry
чеш. Rakousko-Uhersko
слов. Rakúsko-Uhorsko

[уреди] Административно уређење

У административном смислу, Аустро-Угарска се делила на Аустријски и Угарски део монархије. После анексије Босне и Херцеговине, 1908. године, Босна и Херцеговина је постала територија са посебним статусом у оквиру Аустро-Угарске и налазила се под заједничком управом оба дела монархије. Земљом је до смрти (1916. године) владао стари цар Франц Јозеф I, а до распада државе званични монарх био је и последњи владар из владарске куће Хабзбурга - Карл I.

**Структура становништва Аустро-Угарске**
Немци	24%
Мађари	20%
Чеси	13%
Пољаци	10%
Украјинци (Русини)	8%
Румуни	6%
Хрвати	5%
Словаци	4%
Срби	4%
Словенци	3%
Италијани	3%

Аустријски део монархије чиниле су следеће покрајине:

Буковина, главни град Черновиц (Чернивци)
Галиција, главни град Лемберг
Шлезија, гл. град Тропау
Чешка (Бохемија), гл. град Праг
Моравска, гл. град Брин (Брно)
Доња Аустрија, гл. град Беч
Горња Аустрија, гл. град Линц
Форарлберг, гл. град Брегенц
Тирол, гл. град Инсбрук
Салцбург, главни град Салцбург
Корушка, гл. град Клагенфурт
Штајерска, гл. град Грац
Крањска, гл. град Лајбах (Љубљана)
Приморска, гл. град Триест (Трст)
Далмација, гл. град Зара (Задар)

Угарски део монархије чиниле су:

Цар и краљ Франц Јозеф I

[уреди] Распад земље

По завршетку Првог светског рата, велике силе - победнице, одлучиле су да Аустроугарска монархија нестане са политичке карте света. На простору распаднуте државе настале су:

1. Аустрија - немачка национална држава , која је обухватила простор бивших аустријских крунских земаља: Доње Аустрије, Горње Аустрије, Салцбурга и Форарлберга, као и северни и североисточни део Тирола, највећи (северни) део Штајерске, готово целу Корушку, као и крајње западне делове Угарске, насељене Немцима (данашњу покрајину Бургенланд).
2. Мађарска - мађарска национална држава, која је обухватила средишње делове некадашње Угарске, насељене углавном мађарским становништвом.
3. Чехословачка, која је настала као национална држава три народа: Чеха, Словака и Русина, а обухватила је бивше аустријске крунске земље: Чешку (Бохемију), половину Шлезије и Моравску (насељене Чесима), као и читаву северну и североисточну Угарску (насељену Словацима и Русинима).
4. Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, која је настала одлуком Националног већа Словенаца, Хрвата и Срба да се припоје Краљевини Србији. У састав ове државе ушли су: Босна и Херцеговина, затим, бивши угарски крајеви: западни Банат, највећи део Бачке, јужни мањи део Барање, Срем, Славонија, Хрватска, Међумурје и Прекомурје, а од аустријских крунских земаља и делова земаља: Далмација (без неколико острва и града Задра), највећи део Крањске (без Нотрањске), мањи јужни део Корушке, јужна Штајерска и острво Крк, које је припадало Приморској.
5. Пољска, која је настала распадом три велика европска царства: Аустро-Угарског, Немачког и Руског. Распадом Аустро-Угарске, у састав новоформиране пољске националне државе ушли су: половина бивше крунске земље Шлезије и Галиција у целини, а од Угарске мали крајњи северни део (Чарни Дунајец), на Карпатима.

Остатак земље припојен је суседним, већ постојећим државама:

1. Италија је добила Приморску, готово у целини (без острва Крка), град Ријеку, неколико острва и град Задар у Далмацији, мањи део Крањске (Нотрањску), мали део југозападне Корушке и читав јужни Тирол.
2. Румунија је у односу на предратно стање готово удвостручила своју територију. Обухватила је целу источну Угарску: највећи део Баната, Кришану, област реке Мориш и цео Ердељ, а од аустријског дела Буковину, у целини.

Подела аустроугарских територија после Париске конференције

Распад земље донео је велике проблеме новонасталим земљама изван Аустрије и Мађарске у периоду између два светска рата, јер је у њима остала бројна немачка мањина (Судети и цела западна Чешка) у Чехословачкој, Војводини, румунском Банату и јужном Тиролу у Италији, и мађарска мањина која и данас живи у северној Војводини, јужној Словачкој, целој Трансилванији у Румунији и прикарпатској Русији (у Украјини). У рату је нестала бројна Јеврејска заједница, која је насељавала читаву некадашњу Монархију, а после Другог светског рата, на том подручју скројене су нове границе. Источни делови Пољске, русински крајеви Чехословачке и северна Буковина припали су Совјетском Савезу, а Задар и острва, Ријека, Нотрањска и Истра - Југославији. Немачка мањина исељена је из готово свих крајева осим из италијанског Тирола, а готово половина је остала и у Румунији.

Данас се подручја бивше Аустро-Угарске налазе у саставу чак 13 земаља. То су: Аустрија, Мађарска, Италија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Румунија, Украјина, Пољска, Чешка и Словачка.

[уреди] Слике

Политичка карта Аустро-Угарске	Распад Аустро-Угарске после Првог светског рата	Грб Аустро-Угарске	Грб Аустро-Угарске усвојен 1915. године
Велики грб Аустро-Угарске (1915–1918)