Аустроугарска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Österreichisch-Ungarische Monarchie
Osztrák-Magyar Monarchia

Аустроугарска монархија
Аустроугарска
Застава Аустроугарске Грб Аустроугарске
Застава Грб
Аустроугарска
Аустроугарска 1914. године
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балканско полуострво
Химна Gott erhalte Franz den Kaiser
Главни град Беч (главна престоница) и Будимпешта
Површина 676,615 km²
Становништво 52,800,000
Друштво
Званични језици немачки, мађарски, говорни језици: чешки, пољски, украјински, румунски, хрватски, италијански, српски, словачки, словеначки, русински, јидиш
Религија Католицизам, Протестантизам, Православље, јудаизам и ислам (после анексије БиХ)
Валута фиорин, круна од 1892.
Владавина
Облик владавине Монархија, Персонална унија звана Двојна монархија
Титула владара Император и краљ
Владар Франц Јозеф
Други владар Карл I
Оснивање 1867.
Престанак 1918.
Статус Бивша држава
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Аустријско царство Немачка Аустрија Flag of Austria.svg
Flag of None.svg Мађарска Демократска Република Flag of Hungary (1918-1919).svg
Flag of None.svg Чехословачка Flag of Czechoslovakia.svg
Flag of None.svg Западноукрајинска Народна Република Flag of the Ukranian State.svg
Flag of None.svg Краљевина Србија State Flag of Serbia (1882-1918).svg
Flag of None.svg Држава Словенаца, Хрвата и Срба Flag of the State of Slovenes, Croats and Serbs.svg
Flag of None.svg Краљевина Румунија Flag of Romania.svg
Flag of None.svg Друга пољска република Flag of Poland.svg

Аустроугарска монархија (нем. Österreichisch-Ungarische Monarchie, мађ. Osztrák-Magyar Monarchia), позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем. Kaiser und König, цар и краљ), била је држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године.

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Име државе на језицима народа[уреди]

Историја[уреди]

Овај чланак је део серије о
историји Аустрије, Мађарске:

Аустро-угарска нагодба[уреди]

Аустро-угарска нагодба из 1867. (нем. Ausgleich, мађ. Kiegyezés) је био договор бечког двора и Мађара око преуређења Хабзбуршке монархије. Њом је успостављена двојна монархија Аустроугарска. Потписали су је цар Франц Јозеф I и мађарска делегација на челу са Ференцом Деаком.

Берлински конгрес[уреди]

Босна и Херцеговина је по Берлински конгресу 1878. је подпала под аустроугарску окупацију. Аустроугарској војној окупацији је претходио српски народни устанак против Турске који је угушен.

Цар и краљ Франц Јозеф I 1885.

Анексиона криза[уреди]

Анексиона криза (1908—1909) је криза која је настала анексијом Босне и Херцеговине Аустроугарској, извршене прогласом цара Франца Јозефа 5. октобра 1908. године. Као непосредан повод послужила јој Младотурска револуција и преврати у Цариграду, изведени у лето 1908.

Актом анексије, изведеним без претходног споразума са великим силама, које су јој на Берлинском конгресу дале мандат за окупацију Босне и Херцеговине, Аустроугарска је извршила очигледну повреду међународних уговора и изазвала живе протесте у Европи, утолико више што је у исто вријеме, и у споразуму са њом, Бугарска прогласила своју независност.

Ова криза се сматра уводом у Велики рат. Берлинским споразумом из априла 1909. ова криза се завршава.

Сарајевски атентат и Јулска криза[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Vista-xmag.png За више информација видети Сарајевски атентат, Јулска криза и Јулски ултиматум

Сарајевски или Видовдански атентат се догодио 28. јуна (15. јуна по јулијанском календару) 1914. године у Сарајеву, када су чланови организације Млада Босна убили надвојводу Франца Фердинанда, аустроугарског престолонаследника, и његову супругу Софију Хотек.

Атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. послужио је као повод за њен напад на Србију, чиме је и започео Први светски рат.

Први светски рат[уреди]

Војна савезништва у Европи 1914.
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Vista-xmag.png За више информација видети Први светски рат, Церска битка, Колубарска битка, Италијански фронт (Први светски рат), Тројна инвазија на Србију, Брусиловљева офанзива, Румунски поход (Први светски рат) и Офанзива Керенског

Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула 1914.

Примирје са Аустроугарском потписано је 3. новембра 1918. у вили Ђусти близу Падове. Аустрија и Мађарска склопиле су посебан споразум о примирју након збацивања Хабзбуршке монархије.

Распад земље[уреди]

По завршетку Првог светског рата, велике силе - победнице, одлучиле су да Аустроугарска монархија нестане са политичке карте света. На простору распаднуте државе настале су:

Остатак земље припојен је суседним, већ постојећим државама:

Подела аустроугарских територија после Париске конференције

Распад земље донео је велике проблеме новонасталим земљама изван Аустрије и Мађарске у периоду између два светска рата, јер је у њима остала бројна немачка мањина (Судети и цела западна Чешка) у Чехословачкој, Војводини, румунском Банату и јужном Тиролу у Италији, и мађарска мањина која и данас живи у северној Војводини, јужној Словачкој, целој Трансилванији у Румунији и прикарпатској Русији (у Украјини). У рату је нестала бројна јеврејска заједница, која је насељавала читаву некадашњу Монархију, а после Другог светског рата, на том подручју скројене су нове границе. Источни делови Пољске, русински крајеви Чехословачке и северна Буковина припали су Совјетском Савезу, а Задар и острва, Ријека, Нотрањска и ИстраЈугославији. Немачка мањина исељена је из готово свих крајева осим из италијанског Тирола, а готово половина је остала и у Румунији.

Данас се подручја бивше Аустроугарске налазе у саставу чак 13 земаља. То су: Аустрија, Мађарска, Италија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Румунија, Украјина, Пољска, Чешка и Словачка.

Административно уређење[уреди]

У административном смислу, Аустроугарска се делила на аустријски и угарски део монархије. После анексије Босне и Херцеговине, 1908. године, Босна и Херцеговина је постала територија са посебним статусом у оквиру Аустроугарске и налазила се под заједничком управом оба дела монархије. Земљом је до смрти (1916) владао стари цар Франц Јозеф I, а до распада државе званични монарх био је и последњи владар из владарске куће Хабзбурга - Карл I.

Аустријски део монархије чиниле су следеће покрајине:

Угарски део монархије чиниле су:

Демографија[уреди]

Лингвистичка структура становништва Аустроугарске
немачки 24%
мађарски 20%
чешки 13%
пољски 10%
рутенски (украјински и русински) 8%
румунски 6%
хрватски 5%
словачки 4%
српски 4%
словеначки 3%
италијански 3%

Према Алену Џ. П. Тејлору, становништво Аустроугарске су у грубим цртама чинили:[1]

Слике[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ален Џ. П. Тејлор, Хабзбуршка монархија: 1809-1918, Београд, 2001, pp. 300.

Литература[уреди]

  • Jászi, Oszkár The Dissolution of the Habsburg Monarchy, Chicago: University of Chicago Press, 1966.
  • Carlile Aylmer Macartney The Habsburg Empire, 1790–1918, New York, Macmillan 1969.
  • Cornwall, Mark (2002). The last years of Austria-Hungary: a multi-national experiment in early twentieth-century Europe. University of Exeter Press. ISBN 978-0-85989-563-7. 
  • Alan Sked The Decline And Fall of the Habsburg Empire, 1815–1918, London: Longman, 1989.
  • A. J. P. Taylor The Habsburg monarchy, 1809–1918 : a history of the Austrian Empire and Austria-Hungary, London: Penguin Books in assoc. with Hamish Hamilton, 1964, 1948
  • Geographischer Atlas zur Vaterlandskunde an der österreichischen Mittelschulen. (ed.: Rudolf Rothaug), K. u. k. Hof-Kartographische Anstalt G. Freytag & Berndt, Vienna, 1911.

Спољашње везе[уреди]