Аустроугарска

- Die im Reichsrat vertretenen Königreiche und Länder und die Länder der heiligen ungarischen Stephanskrone 1867. – 1918. Flag Coat of arms Химна Gott erhalte Franz den Kaiser Територија Аустроугарске 1914. године Престоница Беч (главна престоница) и Будимпешта Главни град {{{capital_modern}}} Језик званични језици: немачки, мађарски, чешки, пољски, украјински, румунски, хрватски, италијански, словачки, српски, словеначки, турски незванични мањински језици: русински, јидиш Вероисповест Католицизам Облик владавине Уставна монархија, персонална унија посредством двојне монархије Император и краљ  - 1916 - 1918 Карл I од Аустрије Историја  - Аустро-угарска нагодба 30. март  - Распад Аустроугарске 31. октобар Валута Аустроугарски гулден Аустроугарска круна (од 1892.)

Аустроугарска (нем. Österreich-Ungarn, мађ. Osztrák–Magyar Monarchia), позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем. Kaiser und König, цар и краљ), била је држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године.

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су при том чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Име државе на језицима народа

• нем. Österreich-Ungarn
• мађ. Osztrák-Magyar Monarchia
• итал. Austria-Ungheria
• слв. Avstro-Ogrska
• хрв. Austro-Ugarska
• срп. Аустро-Угарска
• рум. Austro-Ungaria
• укр. Австро-Угорщина
• пољ. Austro-Węgry
• чеш. Rakousko-Uhersko
• слов. Rakúsko-Uhorsko

Административно уређење

У административном смислу, Аустроугарска се делила на аустријски и угарски део монархије. После анексије Босне и Херцеговине, 1908. године, Босна и Херцеговина је постала територија са посебним статусом у оквиру Аустроугарске и налазила се под заједничком управом оба дела монархије. Земљом је до смрти (1916) владао стари цар Франц Јозеф I, а до распада државе званични монарх био је и последњи владар из владарске куће Хабзбурга - Карл I.

Лингвистичка структура становништва Аустроугарске

немачки	24%
мађарски	20%
чешки	13%
пољски	10%
рутенски (украјински и русински)	8%
румунски	6%
хрватски	5%
словачки	4%
српски	4%
словеначки	3%
италијански	3%

Аустријски део монархије чиниле су следеће покрајине:

• Буковина, главни град Черновиц (Чернивци)
• Галиција, главни град Лемберг
• Шлезија, гл. град Тропау
• Чешка (Бохемија), гл. град Праг
• Моравска, гл. град Брин (Брно)
• Доња Аустрија, гл. град Беч
• Горња Аустрија, гл. град Линц
• Форарлберг, гл. град Брегенц
• Тирол, гл. град Инсбрук
• Салцбург, главни град Салцбург
• Корушка, гл. град Клагенфурт
• Штајерска, гл. град Грац
• Крањска, гл. град Лајбах (Љубљана)
• Приморска, гл. град Триест (Трст)
• Далмација, гл. град Зара (Задар)

Угарски део монархије чиниле су:

• ужа Угарска
• Хрватска и Славонија
• Ријека

Цар и краљ Франц Јозеф I

Распад земље

По завршетку Првог светског рата, велике силе - победнице, одлучиле су да Аустроугарска монархија нестане са политичке карте света. На простору распаднуте државе настале су:

• 1. Аустрија - немачка национална држава, која је обухватила простор бивших аустријских крунских земаља: Доње Аустрије, Горње Аустрије, Салцбурга и Форарлберга, као и северни и североисточни део Тирола, највећи (северни) део Штајерске, готово целу Корушку, као и крајње западне делове Угарске, насељене Немцима (данашњу покрајину Бургенланд).
• 2. Мађарска - мађарска национална држава, која је обухватила средишње делове некадашње Угарске, насељене углавном мађарским становништвом.
• 3. Чехословачка, која је настала као национална држава три народа: Чеха, Словака и Русина, а обухватила је бивше аустријске крунске земље: Чешку (Бохемију), половину Шлезије и Моравску (насељене Чесима), као и читаву северну и североисточну Угарску (насељену Словацима и Русинима).
• 4. Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, која је настала одлуком Народног већа Словенаца, Хрвата и Срба да се припоје Краљевини Србији. У састав ове државе ушли су: Босна и Херцеговина, затим, бивши угарски крајеви: западни Банат, највећи део Бачке, јужни мањи део Барање, Срем, Славонија, Хрватска, Међумурје и Прекомурје, а од аустријских крунских земаља и делова земаља: Далмација (без неколико острва и града Задра), највећи део Крањске (без Нотрањске), мањи јужни део Корушке, јужна Штајерска и острво Крк, које је припадало Приморској.
• 5. Пољска, која је настала распадом три велика европска царства: Аустроугарског, Немачког и Руског. Распадом Аустроугарске, у састав новоформиране пољске националне државе ушли су: половина бивше крунске земље Шлезије и Галиција у целини, а од Угарске мали крајњи северни део (Чарни Дунајец), на Карпатима.

Остатак земље припојен је суседним, већ постојећим државама:

• 1. Италија је добила Приморску, готово у целини (без острва Крка), град Ријеку, неколико острва и град Задар у Далмацији, мањи део Крањске (Нотрањску), мали део југозападне Корушке и читав јужни Тирол.
• 2. Румунија је у односу на предратно стање готово удвостручила своју територију. Обухватила је целу источну Угарску: највећи део Баната, Кришану, област реке Мориш и цео Ердељ, а од аустријског дела Буковину, у целини.

Подела аустроугарских територија после Париске конференције

Распад земље донео је велике проблеме новонасталим земљама изван Аустрије и Мађарске у периоду између два светска рата, јер је у њима остала бројна немачка мањина (Судети и цела западна Чешка) у Чехословачкој, Војводини, румунском Банату и јужном Тиролу у Италији, и мађарска мањина која и данас живи у северној Војводини, јужној Словачкој, целој Трансилванији у Румунији и прикарпатској Русији (у Украјини). У рату је нестала бројна јеврејска заједница, која је насељавала читаву некадашњу Монархију, а после Другог светског рата, на том подручју скројене су нове границе. Источни делови Пољске, русински крајеви Чехословачке и северна Буковина припали су Совјетском Савезу, а Задар и острва, Ријека, Нотрањска и Истра — Југославији. Немачка мањина исељена је из готово свих крајева осим из италијанског Тирола, а готово половина је остала и у Румунији.

Данас се подручја бивше Аустроугарске налазе у саставу чак 13 земаља. То су: Аустрија, Мађарска, Италија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Румунија, Украјина, Пољска, Чешка и Словачка.

Слике

• 

  Политичка карта Аустроугарске

• 

  Грб Аустроугарске

• 

  Грб Аустроугарске усвојен 1915. године

• 

  Велики грб Аустроугарске (1915–1918)

Литература

• Jászi, Oszkár The Dissolution of the Habsburg Monarchy, Chicago: University of Chicago Press, 1966.
• Carlile Aylmer Macartney The Habsburg Empire, 1790–1918, New York, Macmillan 1969.
• Mark Cornwall (ed.) The Last Years of Austria-Hungary in Exeter Studies in History. University of Exeter Press, Exeter. 2002. ISBN 0-85989-563-7
• Alan Sked The Decline And Fall of the Habsburg Empire, 1815–1918, London: Longman, 1989.
• A. J. P. Taylor The Habsburg monarchy, 1809–1918 : a history of the Austrian Empire and Austria-Hungary, London: Penguin Books in assoc. with Hamish Hamilton, 1964, 1948
• Geographischer Atlas zur Vaterlandskunde an der österreichischen Mittelschulen. (ed.: Rudolf Rothaug), K. u. k. Hof-Kartographische Anstalt G. Freytag & Berndt, Vienna, 1911.

Види још

• Аустроугарска ратна морнарица
• K.u.k.
• Аустроугарска војска на Балкану (1914—1918)

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Аустроугарска