Аутономне републике Совјетског Савеза

Из Википедије, слободне енциклопедије

Аутономне совјетске социјалистичке републике (АССР) Совјетског Савеза су биле административне јединице одређених народа унутар СССР-а. Аутономне републике имале су нижи статус од конститутивних република Совјетског Савеза, али су по нивоу аутономије биле на вишем степену од аутономних области и аутономних округа.

За разлику од конститутивних република, аутономне нису имале право отцепљења од Совјетског Савеза. Њихов степен политичке, административне и културне аутономије варирао је у одређеним периодима совјетске историје, а највиши је био током 1920-их, 1950-их након Стаљинове смрти и током владавине Леонида Брежњева.[1]

Списак Аутономних република унутар појединих контитутивних република:

Азербејџанска ССР[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Азербејџанска ССР

Грузијска ССР[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Грузијска ССР

Руска СФСР[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Руска СФСР

Горно-Алтајска Аутономна Област (данас Република Алтај), Адигејска Аутономна Област (данас Адигеја) и Хакасијска Аутономна Област (данас Хакасија) уздигнуте су на састус Аутономних република 1991. године, нетом пред распад Совјетског Савеза. Само је Јеврејска Аутономна Област задржала статус области у Русији.

Аутономне републике које су у одређеном периоду раније историје Совјетског Савеза биле део Руске СФСР:

Узбечка ССР[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Узбечка ССР

Украјинска ССР[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Украјинска ССР

Извори[уреди]

  1. ^ Cornell, Svante E., Autonomy and Conflict: Ethnoterritoriality and Separatism in the South Caucasus – Case in Georgia. Department of Peace and Conflict Research, Report No. 61. pp. 89-90. University of Uppsala. ISBN 978-91-506-1600-2.