Аутономне републике Совјетског Савеза

Из Википедије, слободне енциклопедије

Аутономне совјетске социјалистичке републике (АССР) Совјетског Савеза су биле административне јединице одређених народа унутар СССР-а. Аутономне републике имале су нижи статус од конститутивних република Совјетског Савеза, али су по разини аутономије биле на вишем степену од аутономних области и аутономних округа.

За разлику од конститутивних република, аутононмне нису имале право отцепљења од Совјетског Савеза. Њихов степен политичке, административне и културне аутономије варирао је у одређеним периодима совјетске историје, а највиши је био током 1920-их, 1950-их након Стаљинове смрти и током владавине Леонида Брежњева.[1]

Списак Аутономних република унутар појединих контитутивних република:

Садржај

[уреди] Азербејџанска ССР

[уреди] Грузијска ССР

[уреди] Руска СФСР

Горно-Алтајска Аутономна Област (данас Република Алтај), Адигејска Аутономна Област (данас Адигеја) и Хакасијска Аутономна Област (данас Хакасија) уздигнуте су на састус Аутономних република 1991. године, нетом пред распад Совјетског Савеза. Само је Јеврејска Аутономна Област задржала статус области у Русији.

Аутономне републике које су у одређеном периоду раније историје Совјетског Савеза биле део Руске СФСР:

[уреди] Узбечка ССР

[уреди] Украјинска ССР

[уреди] Извори

  1. ^ Cornell, Svante E., Autonomy and Conflict: Ethnoterritoriality and Separatism in the South Caucasus – Case in Georgia. Department of Peace and Conflict Research, Report No. 61. p. 89-90. University of Uppsala, ISBN 91-506-1600-5.
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици