Ауто-пут

Ауто-пут Београд–Нови Сад, код петље Инђија.

Ауто-пут представља највишу саобраћајну класу путева. То је пут намењен искључиво брзом моторном саобраћају који се обавља по физички раздвојеним једносмерним коловозима, односно коловозним тракама уобичајне ширине 27,5 метар, са најмање две саобраћајне траке за сваки смер вожње и по једном зауставном. На њима влада режим непрекинутих токова. Овај режим, са високим степеном безбедности, удобности и брзине, остварује се конфорним пројектним и конструктивним решењима, уз обавезну примену денивелисаних укрштања.

За разлику од других путева, раскрснице на ауто-путу су углавном ван нивоа. Тако нпр. прелаз са једног ауто-пута на другог одређује се мостовима и подвожњацима. Прелазе на подређене класе путева зову се петље. Свака петља има одређене и посебне траке за убрзавање (улаз) или успоравање (излаз) са ауто-пута. Тако је омогућен сигуран прометни ток возила брзином од најмање 80 km/h.

На већини ауто-путева постоје одмаралишта или бензинске пумпе, да би задовољили потребе корисника ауто-пута и њему пружали прилику да се опорави. Често постоје тамо атракције и игралишта за деце. Поред тога, заустављење или паркирање возила на зауставној траци је забрањено. Изузетке чине возила, које се налазе у квару.

Обавезно ограничење брзине на ауто-путевима је у Србији 120 km/h. У осталим земљама је максимална дозвољена брзина различита (нпр. у Хрватској 130 km/h, док нпр. Немачка нема ограничење брзине на ауто-путевима).

Садржај

1 Ауто-путеви у земљама бивше Југославије
2 Правила саобраћаја
3 Ознаке
- 3.1 Државе са плавим знаковима
- 3.2 Државе са зеленим знаковима
4 Путарина
5 Ауто-путеви у свету
6 Види још
7 Извори
8 Спољашње везе

[уреди] Ауто-путеви у земљама бивше Југославије

[уреди] Србија

У Србији се ауто-путеви пружају трасом Паневропског коридора 10 (тј. трасом некадашњег Ауто-пута братства и јединства) и његових кракова. Мада су сви ауто-путеви у Србији међусобно повезани, према означавању европскх међународних путева, могло би се рећи да у Србији постоје три ауто-пута - један на траси Европског пута Е70 (и Коридора 10), између Хрватске граница и Београда, други на траси Европског пута Е75 (и Коридора 10, односно његовог Крака B) Нови Сад - Београд - Ниш - Грделичка клисура, односно Лесковац (ка Македонији) и трећи, на траси Европског пута Е80 (и Крака C, Коридора 10) Ниш - Сићевачка клисура (ка Бугарској). У плану је изградња ауто-пута који ће од Београда да пролази кроз Шумадију (што одговара траси европског пута класе B - E763), и биће најкраћа веза са Црном Гором.

[уреди] Босна и Херцеговина

Босна и Херцеговина има изграђених 40 километара ауто-пута, на потезу Сарајево - Какањ. У току је изградња ауто-пута на деоници Бањалука-Градишка и Какањ-Дривуша-Зеница. У плану је изградња ауто-пута на коридору 5ц, који ће ићи од реке Саве, преко Добоја, Сарајева и Мостара до Јадранског мора.

[уреди] Хрватска

Динамика изградња ауто-путева у Хрватској у задњим годинама.

Хрватска је последњих неколико година изградила већи број ауто-путева, тако да данас постоје ауто-путеви:

А1 (Е65, Е71): Загреб-Карловац-Задар-Сплит-Шестановац-Равча,
А2 (Е65): Загреб-Крапина-словеначка граница (Марибор),
А3 (Е70): словеначка граница (Љубљана)-Загреб-Славонски Брод-српска граница (Београд), бивши Аутопут братства и јединства, траса Коридора 10
А4 (Е65): Загреб-Вараждин-мађарска граница (Балатон)
А5 (Е73): А3-Осијек
А6 (Е65): А1 (Босиљево)-Ријека
А7 (Е61): Ријека-словеначка граница (Трст)

а у плану су, тј. за сада постоји полуауто-пут, тзв. "истарски ипсилон":

А8 (Е751): Ријека-Пазин-А9
А9 (Е751): Пула-Умаг-словеначка граница

У плану је и наставак аутопута А1 до Дубровника, као и изградња аутопутева од Загреба до Копривнице и Бјеловара.

[уреди] Правила саобраћаја

Саобраћајни знак за правила у саобраћају (овде у Луксембург).

Из разлога безбедности саобраћаја и заштите животне средине, многе земље имају ограничења брзине од 110 - 130 km/h за ауто-путеве. Поред тога, брзина на ауто-путу мора да се прилагодују саобраћају, као и видљивости и временским услова (као што су снег или магла). Такође брзина треба да се прилагоди својој личној способност и карактеристике возила и терета.

Возила, која не могу достћи максималну брзину од 80 km/h, су искључени из употребе ауто-пута. Ово се дешава да би спорије возило не ометало проток саобраћаја, и тако повећава ризик од несрећа.

Заустављење, се окренути као и вожња на неозначеним излазима/улазима на ауто-путу је забрањено. Изузеци заустављање чине одмаралишта и бензинске пумпе. Учесници саобраћаја, чији ауто се налази у квару, чекају на десној ивици пута (или на зауставној траци, ако је на располагању).

[уреди] Ознаке

Да би се олакшала оријентација учеснику саобраћају, знакови за брже путеве добиле су карактеристичке сигнале, која указују на значај и симболику боја на путу. Познати „ауто-пут знак“ се користи од стране многих земаља, иако је јасна разлика ауто-пута, и структурно сличним бржим путевима између две земље није могуће. Углавном се разликује између знакова у зеленој и плавој боји. Обе боје су дозвољене у складу са Бечком конвенцијом о друмском саобраћају из 1968. године.

[уреди] Државе са плавим знаковима

*) Знакови који показују пут за ауто-пут су зелене.

[уреди] Државе са зеленим знаковима

Кипар

*) Само на градским ауто-путевима.

[уреди] Путарина

Мађарска је увела вињете на њеним ауто-путевима, да би се убрзао проток саобраћаја^[1].

У већини земаља, постоји путарина за употребу ауто-путева. Она се плаћа преко једне налепнице као у Швајцарској, Словенији и у Аустрији или преко путарине као у Италији, Француској, Шпанији, Португалу, Србији и у Хрватској. Изниман случај је Немачка, где се путарине не наплаћују.