Аутопутеви у Србији

Аутопут код Београда

Друмски саобраћај у Србији је организован путем аутопутева и магистрала. Они су основни део путне мреже Србије.

Следеће европске руте пролазе кроз Србију:

• E65 – секција од Бијелог Поља до Скопја
• E70 – секција од Славонског Брода преко Бајакова, Београда и Вршца до Темишвара
  • секција између Славонског Брода и Београда је модерна магистрала
• E75 – секција од Суботице преко Београда, Ниша до Куманова
  • већи део је модерна магистрала или бар полу-магистрала
• E80 – секција од Дубровника преко Ниша до Софије
  • мали део је модерна магистрала.

Као допуна:

• E662 – Суботица-Сомбор до Осијека
• E761 – од Сарајева до Ужица, Чачка, Краљева, Крушевца, Појате, Параћина и Зајечара
• E763 – Београд, Чачак, Нова Варош до Бијелог Поља
• E771 – од Дробета-Турну Северина до Ниша
• E851 – од Албаније, Призрена и Приштине

Укупно: 37,937 km (2002)
асфалтирано: 23,937 km (2002)
остало: 13,950 km (2002)

Историја

Аутопут Е70 близу Сремске Митровице

Аутопутеви на простору Балкана су почели да се граде у време Југославије. С обзиром на растућу потражњу (транзитни положај Југославије), капацитет друмске мреже са 2×1ом-траком није био довољан. План је тражио повећање капацитета друмске проходности и почела је изградња друмске мреже са најмање 2×2-трака аутопута, односно са развијањем потенцијалних магистрала. Важну улогу у овоме је играо прозападни утицај са којим је Београд увек радо чувао свој интегритет и тиме спречавао јачање утицаја осталих комунистичких и социјалистичких земаља источног блока.

Југославија је са овим плановима кренула још у седамдесетим годинама двадесетог века. Југословенска влада је затражила зајам од ММФ-а који је и добила. Западу је овај југословенски пројекат одговарао из стратешко-политичких разлога, па је тиме уједно било и олакшано добијање зајма. Аутопутеви су углавном грађени на деловима некадашњег аутопута Братство-јединство.

Северно-јужна рута аутопута је јачала са слабљењем социјализма, тако да је већ током осамдесетих изграђен део аутопута Београд–Нови Сад–Бачка Топола. Овај планирани аутопут је првобитно уствари био само полу-аутопут са 1×2 саобраћајне траке и 1×1 зауставном траком, укупно са 3 траке за два смера.

Почетком деведесетих завршен је део овог пута на релацији Бачка Топола–Суботица–Хоргош, али пут се није спојио са остаком пута даље на север на Мађарској граници, који је већ био спреман на релацији Реске–Сегедин–Кечкемет–Будимпешта–Ђер–Хеђешхалом. Овим спајањем би се отворио коридор који би спајао луке Солуна и Истанбула, (Босфора) са средњом и западном Европом.

По првобитном плану Србија је до 1998. године требало да има 420 km аутопутева и 220 km полу-аутопутева. Рат у Југославији и НАТО бомбардовање су били главни узрочници да се ови циљеви не остваре.

Током двехиљадитих почето је са радовима на војвођанској деоници Бачка Топола–Хоргош аутопута, део пута у делу Београд–Нови Сад је проширен на 2×2+1 траку и почело је са изградњом београдске заобилазнице која би имала дужину од 38 km.

У 2009. години, Србија има 498 km путева који се рачунају у ову категорију.

Путна мрежа Србије као део европске путне мреже

Аутопут Е75 код Инђије.

Како би се јасније видело зашто и где су се градили такозвани велико брзински путеви, и начин на који се гради, мора се знати за планове о пан-Европском коридору. Овај коридор је предвиђао изградњу мреже путева који би били успостављени како би се убрзао и олакшао међународни проток робе и путника, како међу суседним државама тако и до Блиског истока, Медитерана а и осталих интересних подручја. Овакве пројекте је највише подржавала организација Трансевропске мреже ТЕН (Trans-European Networks), која је активно учествовала у консолидацијама оваквих планова.

Циљеви ТЕН-а су били да координацијом саобраћаја, протоком енергената и телекомуникационом мрежом помогне развоју економије и заједничког европског тржишта, будуће Европска уније.

Овим планом је дошло до оживљавања западно-источне мреже пута Е70, дела кроз бившу Југославију, који би спојио економске и политичке центре бивше државе. Овај коридор је носио званичну ознаку Xa и спајао се са делом северно-јужног коридора пута Е75 са ознаком Xb. Првенство у грађењу је имао коридор са правцем запад-исток који је ишао рутом Грац-Марибор-Љубљана-Загреб-Београд.

Види још

• Саобраћај у Србији
• Саобраћај у Београду
• Саобраћај у Нишу
• Саобраћај у Новом Саду

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Аутопутеви у Србији

• "Путеви у Србији" (српски, енглески)
• Коридор X (српски, енглески)
• Виа Вита - друмска асоцијација Србије (српски, енглески)
• Увод у евро-руте
• Детаљни спискови Е– аутопутева
• Отворена деоница аутопута Е80