Африка

Африка
	Африка на карти Света
Површина	30.370.000 km²
Број становника	944.000.000
Број држава	54 + 7 делова држава
Региони	Западна Африка; Средња Африка; Источна Африка; Северна Африка; Јужна Африка

За друго значење, погледајте чланак Африка (вишезначна одредница).

Африка је други по величини светски континент по броју становника, као и по површини. Са 30.244.050 km² (укључујући и острва која јој припадају) чини 20,3% укупне површине земље. У Африци живи више од 900 милиона становника, што чини око једне седмине укупне људске популације.

Стари Римљани су користили име terra Africa — „земља Афра“ (плурал, од „Афер“) — за северни део континента, који одговара данашњем Тунису, где се налазила Римска провинција Африка.

Географија [уреди]

Овај чланак или један његов део није ажуриран.
Овај чланак треба да буде ажуриран. Ажурирајте овај чланак, како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације и уклоните овај шаблон када завршите. Молимо погледајте страницу за разговор за више информација. Уредите га и ажурирајте га, обавезно водећи рачуна о извору ажурираних података.

За више информација погледајте чланак Географија Африке

Африка је континент у коме се налази 56 држава. Простире се на 30.244.050 km², укључујући и острва.

Од Европе је одвојена Средоземним морем, а од Азије Црвеним морем. Африка се на североистоку спаја са Азијом у Суецу, кроз који је прокопан Суецки канал). У геополитичкој представи континената Синај (део Египта), који се налази источно од Суецког канала, се сматра делом Африке. Од најсеверније тачке (у Мароку) до најјужније тачке (у Јужноафричкој Републици) Африка је дугачка 8000 километара. Са истока на запад, Африка је дугачка 7400 километара. Дужина обале Африке је 26.000 километара.

Државе [уреди]

За више информација погледајте чланак Државе Африке

Региони Африке: ██ Северна Африка ██ Западна Африка ██ Централна Африка ██ Источна Африка ██ Јужна Африка

Политичка карта Африке

Физичка карта Африке

Сателитски снимак Африке

Име региона и територије, са заставом	Површина (km²)	Популација (1. јул 2002. приближно.)	Густина становништва (по km²)	Главни град
Источна Африка:
Британска територија Индијског океана	60	~3.500	58,3	нема
Бурунди	27.830	6.373.002	229,0	Буџумбура
Комори	2.170	614.382	283,1	Морони
Џибути	23.000	472.810	20,6	Џибути
Еритреја	121.320	4.465.651	36,8	Асмара
Етиопија	1.127.127	67.673.031	60,0	Адис Абеба
Кенија	582.650	31.138.735	53,4	Најроби
Мадагаскар	587.040	16.473.477	28,1	Антананариво
Малави	118.480	10.701.824	90,3	Лилонгве
Маурицијус	2.040	1.200.206	588,3	Порт Луис
Мајот (Француска)	374	170.879	456,9	Мамудзу
Мозамбик	801.590	19.607.519	24,5	Мапуто
Реинион (Француска)	2.512	743.981	296,2	Сен-Дени
Руанда	26.338	7.398.074	280,9	Кигали
Сејшели	455	80.098	176,0	Викторија
Сомалија	637.657	7.753.310	12,2	Могадишу
Танзанија	945.087	37.187.939	39,3	Додома
Уганда	236.040	24.699.073	104,6	Кампала
Замбија	752.614	9.959.037	13,2	Лусака
Зимбабве	390.580	11.376.676	29,1	Хараре
Централна Африка:
Ангола	1.246.700	10.593.171	8,5	Луанда
Камерун	475.440	16.184.748	34,0	Јаунде
Централноафричка Република	622.984	3.642.739	5,8	Бангуи
Чад	1.284.000	8.997.237	7,0	Нџамена
Република Конго	342.000	2.958.448	8,7	Бразавил
ДР Конго	2.345.410	55.225.478	23,5	Киншаса
Екваторијална Гвинеја	28.051	498.144	17,8	Малабо
Габон	267.667	1.233.353	4.6	Либрвил
Сао Томе и Принципе	1.001	170.372	170,2	Сао Томе
Северна Африка:
Алжир	2.381.740	32.277.942	13,6	Алжир
Египат	1.001.450	70.712.345	70,6	Каиро
Либија	1.759.540	5.368.585	3,1	Триполи
Мароко	446.550	31.167.783	69,8	Рабат
Судан	2.505.810 ? ЈС	37.090.298 ? ЈС	14,8 ? ЈС	Картум
Еритреја	121.320	4.465.651	36,8	Асмара
Етиопија	1.127.127	67.673.031	60,0	Адис Абеба
Јужни Судан				Џуба
Тунис	163.610	9.815.644	60,0	Тунис
Западна Сахара (Мароко)	266.000	256.177	1,0	Ел Ајун
Територије јужне Европе у Северној Африци:
Канарска Острва (Шпанија)	7.492	1.694.477	226,2	Лас Палмас де Гран Канариа, Санта Круз де Тенерифе
Сеута (Шпанија)	20	71.505	3.575,2	—
Мадеира (Португал)	797	245.000	307,4	Фунчал
Мелиља (Шпанија)	12	66.411	5.534,2	—
Јужна Африка:
Боцвана	600.370	1.591.232	2,7	Габороне
Лесото	30.355	2.207.954	72,7	Масеру
Намибија	825.418	1.820.916	2,2	Виндхук
Јужноафричка Република	1.219.912	43.647.658	35,8	Блумфонтејн, Кејптаун, Преторија
Свазиленд	17.363	1.123.605	64,7	Мбабане
Западна Африка:
Бенин	112.620	6.787.625	60,3	Порто Ново
Буркина Фасо	274.200	12.603.185	46,0	Уагадугу
Зеленортска острва	4.033	408.760	101,4	Праја
Обала Слоноваче	322.460	16.804.784	52,1	Абиџан, Јамусукро
Гамбија	11.300	1.455.842	128,8	Банџул
Гана	239.460	20.244.154	84,5	Акра
Гвинеја	245.857	7.775.065	31,6	Конакри
Гвинеја Бисао	36.120	1.345.479	37,3	Бисау
Либерија	111.370	3.288.198	29,5	Монровија
Мали	1.240.000	11.340.480	9,1	Бамако
Мауританија	1.030.700	2.828.858	2,7	Нуакшот
Нигер	1.267.000	10.639.744	8,4	Нијамеј
Нигерија	923.768	129.934.911	140,7	Абуџа
Света Јелена (УК)	410	7.317	17,8	Џејмстаун
Сенегал	196.190	10.589.571	54,0	Дакар
Сијера Леоне	71.740	5.614.743	78,3	Фритаун
Того	56.785	5.285.501	93,1	Ломе
Укупно	30.305.053	842.326.984	27,8

Историја [уреди]

Карта Африке из 1890. године

За више информација погледајте чланак Историја Африке

Африка је најстарија насељена територија на Земљи и претпоставља се да човек потиче са тог континента. Током већег дела своје историје, Афика (као и остали континенти) није имала државе, већ је била насељена групама племена, краљевинама и породицама.

Иако је Египат прва икад формирана држава, највећи део подсахарске Африке, са изузетком Етиопије, Нубијског краљевства и Сахела, до недавно није био организован у државе.

У четрнаестом веку европски истраживачи су стигли у Африку. Преваром локалних племенских вођа, Европљани су заробили милионе Африканаца које су као робље одвозили широм света.

У раном деветнаестом веку европске империјалне силе су окупирале највећи део континента формирајући многе колонијалне државе, остављајући само две независне нације (Либерија и Етиопија). Ова окупација је трајала до краја Другог светског рата, када је почело постепено проглашавање независности афричких држава.

И данас највећи део афричких држава има границе које су биле повучене у доба европског колонијализма.

Политика [уреди]

За више информација погледајте чланак Политика Африке

Карта европских колонија пред Први светски рат ██ Белгија ██ Немачка ██ Шпанија ██ Француска ██ Уједињено Краљевство ██ Италија ██ Португал ██ Независне земље

Африка се састоји од 56 држава од којих су већина републике у којима власт има председник.

Од стицања независности, развој афричких држава је спутаван нестабилношћу, корупцијом, насиљем и диктатурама. Великим делом европске метрополе су неоколонијалном политиком подстицале нестабилност у својим бившим колонијама. До недавно, само неколико држава у Африци је развило демократске владе, у којима није на власти диктатура.

У многим земљама су се појавила стара племенска непријатељства, која су била смирена у доба колонијалних власти. У многим државама се војска појавила као једини фактор који може одржати ред и практично имати власт.

У периоду између 1960. и 1980. у Африци је било више од 70 државних удара и 13 атентата на председнике.

Хладни рат, сукоб између САД и СССРа је такође имао улогу у нестабилности. Када су државе постајале независне обе зараћене стране су очекивале приступање једном од блокова. Највећи број држава се у то време придруживао Покрету несврстаних. И поред тога, многе државе северне Африке су примале Совјетску војну помоћ, док су централне и јужне афричке државе биле потпомогнуте Сједињеним Државама или Француском.

Падови влада и корупција су као резултат дали раширено сиромаштво, глад, док су у значајној мери дистрибутивни системи неспособни да становништву обезбеде довољне количине воде и хране за опстанак. У Африци је дошло и до великог ширења бројних заразних болести попут ХИВ вируса, узрочника сиде.

Под притиском међународних финансијских институција, попут ММФа, многе афричке владе су покренуле економије која почиње да даје позитивне резултате.

Политичке асоцијације каква је Афричка унија, дају наду за већу кооперативност и мир међу земљама.

Економија [уреди]

Мапа Афричке економске заједнице

И ако је веома богата природним ресурсима, Африка је остала светска најсиромашнији и најнеразвијенији континент. Разлози за то су вишеструки, од смртоносних зараза (попут сиде и маларије), високог степена корупције влада, науспешног централног планирања, високог степена неписмености, недостатка капитала, честих сукоба.^[1] Према статистици Уједињених Нација из 2003. године, најсиромашније 25 државе су из Африке.^[2] Север Африке је у далеко бољој позицији од Субсахарске Африке. Изузетак је и Јужноафричка република, али и Свазиленд, Лесото, Боцвана и Намибији углавном звог рударства. Сејшели, Габон и Екваторијална Гвинеја су богатије због богатих налазишта нафте.

Сиромаштво, неписменост, неухрањеност и недостатак воде и санинтетнских услова живота, као и слабо здравље погађа велики део становништва на Афричком континенту. У августу 2008, Светска банка^[3] је изменила глобалну границу сиромаштва од 1,25 долара (раније је била 1,00). Чак 80,5% становништва субсахарске Африке живи на мање од 2,5 долара дневно 2005. године.^[4]

Привреда већине афричких земаља доминира пољопривреда. Индустрија је ограничена на Јужноафричку републику. Извоз многих земаља зависи о једном једином артиклу - бакар, злато, кафа. Многе афричке владе траже прекоморске улагаче како би унапредиле своју привреду и развиле ширу индустријску основу.

Стопа годишњег раста БДП износи 0,74%. БДП по глави становника је врло низак. Од двадесет најсиромашнијих земаља света са БДП мањим од 300 долара, осамнаест их се налази у Африци. Најсиромашније државе су: Бурунди, Конго и Либерија са БДП од око 100 долара. Најбогатије државе су Маурицијус, затим Јужноафричка република, Боцвана, Сејшели, Намибија, Тунис итд. Африка производи око 28% светске производње какаа, 25% кафе, 56% уља палме, 11% памука и 6% природног каучука. Африка је такође богата шумама - 23% континента је покривено шумама што је око 12% светских залиха дрвне масе.

Демографија [уреди]

За више информација погледајте чланак Демографија Африке

Приближно 80% Африканаца живи јужно од пустиње Сахара. Домородачко становништво подсахарских земаља је углавном црначко. Постоје бројне варијације физичких одлика међу црначким становништвом, а најуопштенија подела је на тип Масаји који су познати по високој грађи и на тип Пигмеји који су међу најнижим типовима на Земљи.

Банту језици су доминантни у западој, централној и јужној Африци. У пустињи Калахари у јужној Африци, живи народ познат под именом Бушмани.

На северу Африке живи бројно становништво које не припада црначкој популацији. Народи северне Африке у највећем броју говоре афро-азијским језицима. У ове народе спадају и древни Египћани, Бербери, Нубијци који су проширили цивилизацију из северне Африке по античком свету. У 600. години, Арапи муслимани су са истока прешли у Африку и освојили читав регион. Бербери су остали у мањини у Мароку и Алжиру, док један број Бербера живи и у Тунису и Либији. Туарези и други номадски народи су већинско становништво у сахарским државама.

Народи попут Етиопљана и Сомалијаца се најчешће сматрају црнцима, али историјски гледано они су мешаног порекла, и везани су и за северноафричку и за подсахарску културу.

Неки делови источне Африке, а нарочито острво Занзибар су прихватили Арапске и муслиманске досељенике и трговце у средњем веку. Од почетка шеснаестог века Европљани као што су Португалаци и Холанђани формирали су трговачке станице и утврђења дуж западне и јужне обале Африке. Велик број Холанђана, Француза и Немаца су населили данашњу Јужну Африку. Њихови потомци, Африканери, су највећа белачка популација у Јужној Африци.

Приближно 20% Африканаца су припадници урођеничких афричких религија. Мали број Африканаца поштује Јеврејску традицију, док су у највећем броју хришћани и муслимани.

Језици [уреди]

Карта Африке са језичким групама

За више информација погледајте чланак Афрички језици

Постоје четири групе језика које припадају Африци.

Афро-азијски језици као што су берберски и семитски језици
Нигер-конгоански језици највећа подгрупа су банту језици међу којима је и свахили
Којсански језици Бушмана и Хотентота
Нило-сахарски језици у ову групу спада језик народа Масаи

Енглески, француски и португалски језик су званични језици у неким државама.

Култура [уреди]

За више информација погледајте чланак Афричка култура

Многе северне државе од Египта до Марока се сматрају делом арапске културе. Јужно од Сахаре постоји велик број културних подручја, од којих су неки веома мали. Велики део тих култура се може сматрати делом Банту културе.

Списак афричких писаца

Афричка уметност

Афрички филм

Религија [уреди]

У Африци постоји много распрострањених религија. Ислам 45% и хришћанство 40% су најраширеније религије у великом броју држава док друге државе имају локалне религије које су традиција појединих племена.

Саобраћај [уреди]

За више информација погледајте чланак Саобраћај у Африци

Слика железничке станице у Адис Абеби из 1906. године

Саобраћај је у Африци врло слабо развијен, што је последица различитих природних и друштвених чинилаца. Најважније препреке развоја су: слаба разуђеност обале, стрми планински рубови над њима, водопади на рекама, пустиње, прашуме, мочваре и велике удаљености. Зато је Африка у претколонијалном раздобљу саобраћајно била врло заостала, а такво стање је до данас тек делимично поправљено. Традиционалан начин саобраћаја као онај на камили још увек се често користи у слабије приступачним деловима Африке, а у средоземној Африци терет често преносе магарци и мазге. Претколонијална Африка јужно од Сахаре није познавала кола на точковима све до 19. века када су Бури продирали у унутрашњост степа воловским запрегама. Колонијално раздобље уноси битне промене – убрзо је обала била укључена у океанску пловидбу, али проблем је био повезати унутрашња производна подручја са обалом. И данас је тај проблем присутан.

Африка има око 8.000 km унутрашњих пловних путева који су због недостатка међусобне повезаности и повезаности с морем привредно мање важни. Мрежа река Нила, Конга и Нигера пружа ограничене могућности приступа просторима унутрашњости континента јер бројни водопади и слапови спречавају пловидбу дуж већег дела речног тока. Афричке железнице саграђене су првенствено ради искориштавања природних ресурса и већина их повезује унутрашњост са већим приобалним градовим, остављајући велике делове континента недирнутима – пет земаља без приступа мору уопше нема железнице (Мали, Гвинеја Бисао, Сијера Леоне, Либерија и Гвинеја ). Африка има мање железничких пруга од иједног другог континета. Најразвијенију мрежу железница има ЈАР, на коју отпада 24 % свих афричких шина. Потпуно самосталну железничку мрежу има Египат (7 % афричких пруга) и атласке земље (13 % афричких пруга). Након Првог светског рата Африка добија и прве аутомобилске путеве. Многи путеви су изграђени 1970-их али економске потешкоће отежавају њихово одржавање и прошривање мреже. Велике удаљености, недостатак других саобраћајних веза и потреба за брзом повезаношћу са светом доводе до наглог развитка ваздушног саобраћаја.