Африка (провинција)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Римско Царсто око 120. године са означеном провинцијом Африком.
Хадријанов новчић у част провинције Афрке. Провинцију персонификује жена са слоновском периком.


Африка је била римска провинција. Обухватала је територију отрприлике данашњег Туниса, као и медитеранску обалу данашње Либије све до залива Мали Сирт. Читав континент Африка је именован по овој римској провинцији.

Главни град провинције је у почетку била Зама Региа а затим римска Картагина.

Историја[уреди]

Провинција Африка је створена 146. године п. н. е. након Трећег пунског рата. Провинцијом је управљао проконзул. Најбогатији део нове провинције је била стара картагинска територија. Административни центар провинције постала је Утика. Остатак картагинске територије је припојен нумиђанском краљу Масиниси. Али, 118. године п. н. е. када се нумиђански принц Југурта побунио и покушао да успостави сопствену власт у читавој Нумидији, Римљани су ратовали против њега, па је и Африка била угрожена. Коначно, после Југуртиног пораза, Римљани су Југуртину територију уступили мавретанском краљу Бокху, што је донело нову безбедност Африци. Од тада почиње интензивна романизација ове провинције. У Цезаровом рату против Помпеја провинција Африка је опет имала значајну улогу.

У време цара Клаудија завршена је територијална подела ове провинције. Африка је била сенаторска провинција. У време Диоклецијанове административне реформе, Африка је подељена на Africa Zeugitana (која је задржала име Africa Proconsularis, и којом је управљао проконзул) на северу и Бизанцена на југу. Ове две нове провинције су остале део Римског царства све док германска племена нису ту упала током 5. века. Вандали су прешли у северну Африку 429, а освоји су је 439, основавши своје краљевство које је сем провинције Африке обухватало и Сицилију, Корзику, Сардинију, Балеаре. Вандали су држали у покорности римско-афричо становништво и прогонили су православље. Крајем 5. века вандалска држава се урушила.

533. цар Јустинијан је послао свог војсковођу Велизара да поново освоји Африку. Велизар је поразио Вандале, ушао је у Картагину и поново успоставио римску власт у провинцији. Обновљена римска управа покушала је да изгради утврђења ради заштите провинције од пустињских племена. У време цара Маврикија Африка и Шпанија су чинили егзархат Африку. Егзархат је толико напредовао да је Ираклије у једном часу планирао да престоницу пребаци из Константинопоља у Картагину. Али, напредак је заустављен арабљанским освајањем Африке око 640. године. Коначно, муслиманска војска из Египта је 698. године уништила Картагину, довевши до краја хришћанство у северној Африци.

Привреда[уреди]

Економски напредак ове провинције зависио је од пољопривреде. Африка је била називана житницом Царства. Изгледа да је северна Африка доносила 1 милион тона житарица годишње, а чак четвртина се извозила. Гајило се и воће, грожђе и пасуљ. У другом века почео је узгој маслина. У провинцији се производила и вуна.

Најзначајнији римски градови са овог подручја су:

Спољашње везе[уреди]

Ел Џем, Тунис