Ахалазија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ахалазија
лат. Achalasia
Класификација и спољашњи ресурси

Рендгенски снимак проширеног једњака - идиопатска (примарна) ахалазија
ICD-10 K22.0
ICD-9 530.0
OMIM 200400
DiseasesDB 72
MedlinePlus 000267
eMedicine radio/6 med/16
MeSH C06.405.117.119.500.432

Ахалазија, кардиоспазам или дисинергија једњака представља дифузни моторни поремећај, који се карактерише ослабљеном перисталтиком и немогућношћу релаксације доњег дела једњака.[1] Јавља се код оба пола (чешће код мушкараца) између 30. и 60. године живота.[2]

Етиологија[уреди]

Промене настају услед поремећаја неуро-мишићног апарата, односно недостатка влакана Аербаховог нервног плексуса (сплета нерава) у мишићном слоју зида једњака.[2] Сматра се да денервацију Аербаховог сплета узрокују различити фактори: вируси, бактерије, паразити, токсичне материје, метаболички поремећаји, оштећења нервних влакана у току оперативних захвата и сл.[1]

Клиничка слика[уреди]

Парасимпатичка влакна која имају релаксирајућу улогу у пределу доњег сфинктера једњака недостају, и тај део не може да се нормално отвара за време проласка хране кроз једњак. Болест веома често настаје нагло са појавом дисфагије (поремећаја гутања), било после стресних ситуација или у току акутних болести горњих респираторних путева. У почетку се дисфагија јавља током уношења чврсте (недовољно сажвакане) хране, а касније и код уношења кашасте и течне хране и напитака. Тегобе временом постају све израженије и болесници да би прогутали храну узимају у току оброка све већу количину течности. У каснијој фази болести долази до дилатације (ширења) једњака и успоравања транзита кроз њега, што доводи до појаве повраћања, руминације (преживања), осећаја лошег задаха из уста, преливања хране у душник и усну дупљу, као и појаве аспирационих бронхопнеумонија и губитка телесне тежине. Бол у грудном кошу (невезан за кардиоваскуларна обољења) настаје после уношења обилних оброка и престаје када се једњак испразни.[1]

Компликације[уреди]

Као компликације основне болести могу да се јаве: застојни езофагитис (упала једњака), ерозије, улцерације, стварање дивертикула (џепастих проширења), перфорације зида, а најтежа компликација је малигно обољење једњака.[1]

Дијагноза[уреди]

Дијагноза ахалазије се поставља на основу анамнезе, радиоскопије и радиографије, ендоскопије и хистолошког налаза.

Лечење[уреди]

Примена нитрата са дуготрајним дејством или блокатора калцијумових канала смањује притисак доњег сфинктера једњака и побољшава пролаз хране. У употреби су и различити пнеуматски дилататори којима се постижу задовољавајући резултати. Дијететски режим (чести и мањи оброци од течно кашасте хране без јаких зачина) смањују иритабилну улогу и спорије долази до ерозивних промена. Хируршко лечење има дуготрајнији ефекат, [1] а потпуно излечење се постиже Хелеровом кардиомиотомијом или дилатацијом једњака балоном.[3][4]

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д „Ахалазија једњака“ Приступљено 21. 12. 2007.. 
  2. ^ а б „Кардиоспазам“ Приступљено 21. 12. 2007.. 
  3. ^ „Ахалазија“ Приступљено 21. 12. 2007.. 
  4. ^ „Клинички центар Бања Лука“ Приступљено 21. 12. 2007.. 




Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).