Ахтум
Ахтум (у неким изворима бележен и као Ohtum, Achtum или Ajtony - Ајтоњ) је био банатски војвода, односно владар Баната у једанаестом веку, и био је потомак бугарског војводе Глада, који је владао Банатом у деветом веку. Ахтум је био последњи локални владар који се супротставио успостављању непосредне власти Угарске.
Садржај |
Историја[уреди]
О Ахтуму знамо да је био православни хришћанин и савезник Византије, и имао је војску састављену од Кумана, Бугара и Влаха. Ахтум је крштен у Видину као православни хришћанин, али је и после покрштавања имао седам жена. Владао је територијом између река Мориш, Тиса и Дунав и јужних Карпата, на простору који ће касније добити име Банат.
Ахтум је поражен од стране Угарског краљевства у време владавине њеног првог хришћанског владара, краља Стефана I. Датум његовог пораза није тачно утврђен, при чему неки историчари сматрају да се то десило 1028, а други 1002. Према историјској хроници познатој као Gesta Hungarorum, Ахтума је убио војсковођа краља Стефана, Чанад, син Бобуке. После његове смрти, Банат је укључен у састав Мађарског краљевства.
Извори[уреди]
Главни историјски извори који говоре о Ахтуму су Легенда о Светом Герхарду и историјска хроника Gesta Hungarorum, коју је написао будимски свештеник Петер, у време мађарског краља Беле III, на крају 12. века.
Литература[уреди]
- Милан Туторов, Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната, Нови Сад, 2001.
- Петер Рокаи, Золтан Ђере, Тибор Пал, Александар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002.
- Проф. др Радмило Петровић, Војводина - петнаест миленијума културне историје, Београд, 2003.
- Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007.
- Душан Белча, Мала историја Вршца, Вршац, 1997.
- Љубица Будаћ, Бегеј Свети Ђурађ - Житиште, Житиште, 2000.
- The Times History of Europe, Times Books, London, 2002.
