Ахурјан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ахурјан
јер. Ախուրյան
тур. Arpaçay
Поглед на реку Ахурјан из древне јерменске престонице, града Ани
Поглед на реку Ахурјан из древне јерменске престонице, града Ани
Основне карактеристике
Дужина 186 км
Просечан проток 26,9 м³/с (просек) м³/с
Слив река Аракс; Каспијско језеро
Водоток
Извор Арпи (језеро), Ширак, Јерменија
Ушће Аракс код села Багаран, Јерменија
Географске карактеристике
Земље слива Застава Јерменије Јерменија
Застава Турске Турска
Важнији градови Гјумри

Ахурјан (јер. Ախուրյան; тур. Arpaçay) је река у региону јужног Кавказаи лева притока реке Аракс. У горњем току тече кроз територију Јерменије, док у доњем делу тока представља границу између Јерменије и Турске. Ахурјан је отока језера Арпи у северозападној Јерменији, док се ушће у Аракс налази у близини села Багаран, такође у Јерменији.

Име[уреди]

У старим урартским списима из Саракамиша (VIII век п. н. е.) спомиње се град Ахурјани уз који се веже и име реке која је туда протицала.[1] У турском језику река се зове Арпачај или чак Западни Арпачај (Arpaçay).

Географске и физичке одлике[уреди]

Река Ахурјани у горњем току

Река извире на висоравни на надморској висини од 2.023 метра, и отока је вештачког језера Арпи које је изграђено током 1950-их година. У горњем току пролази кроз влажна и замочварена подручја марза Ширак у Јерменији. Након 15 км мирног тока, скреће ка југу и усеца се у Ширакски плато. У том подручју речно корито је дубоко усечена клисура, на појединим местима дубока и до 400 метара, а ту прима и своју највећу притоку, реку Карс. Улива се у реку Аракс код места Багаран у Јерменији.

Укупна дужина тока износи 186 км, од чега чак 2/3 тока представља границу између Јерменије и Турске. Површина басена је 9.670 км². Кишно-снежног је режима. У току зиме њена површина се замрзне. Просечан проток воде износи 26,9 м³/с, док на годишњем нивоу то износи 847 милиона м³.

На Ахурјану постоје две вештачке акумулације, Карнутска и Ахурјанска чије воде се углавном користе за наводњавање околних пољопривредних подручја. У близини града Гјумрија је изграђена и мала хидроелектрана, инача најстарији објекат тог типа у Јерменији (изграђена 1928. године).

На левој обали реке се налази други по величини јерменски град Гјумри. На њеним обалама је било смештено 4 од укупно 12 историјских престоница Јерменије (Ширакаван, Ани, Багаран и Јервандашат).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Арутюнян, Николай Васильевич (1964). Земледелие и скотоводство Урату. Изд-во Академии наук Армянской ССР. стр. 224. .

Литература[уреди]