Александар Едмон Бекерел

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са А. Е. Бекерел)
Александар Едмон Бекерел
Лични подаци
Датум рођења(1820-03-24)24. март 1820.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти11. март 1891.(1891-03-11) (70 год.)
Место смртиПариз, Француска
Научни рад
ПољеФизика
ИнституцијаБерлински универзитет

Александар Едмон Бекерел (франц. Alexandre-Edmond Becquerel; Париз, 24. март 1820 — Париз, 11. март 1891) био је француски физичар који је проучавао соларни спектар, магнетизам, електрицитет и оптику. Био је познат по својим радовима везаним за луминесценцију и фосфоресценцију. Открио је фотоволтски ефекат, који представља физику иза соларних ћелија, 1839. године[1][2] Био је син Антоана Сезара Бекерела и отац Анрија Бекерела.

Бекерел је рођен у Паризу и био је, у навратима, ученик, асистент и наследник свог оца у Музеју природне историје. Такође је постављен за професора Пољопривредног института у Версају који је био кратког века 1849. године, а 1853. године постао је шеф катедре за физику на Конзерваторијуму уметности и заната. Бекерел је био повезан са својим оцем у већини својих дела, али он сам је посветио доста пажње проучавању светлости, а посебно фотохемијским ефектима и спектроскопским карактеристикама соларне радијације и електричне светлости, као и феноменима фосфоресценције, посебно код сулфида и смеша уранијума. У вези са овим, каснијим истраживањима, осмислио је фосфороскоп.

Бекерел је објавио 1867 – 1868. године дискусију у два тома названу La Lumière, ses causes et ses effets. Такође је истраживао дијамагнетске и парамагнетске карактеристике супстанци и веома су га интересовали феномени електрохемијског распада, те је прикупио доста доказа који су ишли у прилог Фарадејевом закону електролизе и предложио је измењен исказ тог закона који је требало да покрије одређене привидне изузетке.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вилијамс, Р. (1960). „Becquerel Photovoltaic Effect in Binary Compounds”. The Journal of Chemical Physics. 32 (5): 1505—1514. doi:10.1063/1.1730950. 
  2. ^ Бекерел, А. Е. (1839). „Mémoire sur les effets électriques produits sous l'influence des rayons solaires”. Comptes Rendus. 9: 561—567. 

Литература[уреди | уреди извор]

Александар Едмон Бекерел на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Едмон_Бекерел&oldid=26807809”