БМП-3

Из Википедије, слободне енциклопедије
БМП-3

Верзија БМП-3 која се тренутно користи у руској војсци
Верзија БМП-3 која се тренутно користи у руској војсци

Основне карактеристике
Земља порекла Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Застава Русије Русија
Намена борбено возило пешадије
Произвођач Курганмаш завод
Почетак производње крајем 1980-их
Уведен у употребу 1990
Први корисник Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Број примерака више од 1.000
Брзина на путу 70 km/h
Досег 600 km
Димензије и маса
Дужина 7.14 m
Ширина 3.20 m
Висина 2.40 m
Опрема
Главно наоружање топ 2A70 100мм
аутоматски топ 2А72 30мм
ПО ракете 9М117 Бастион
Споредно наоружање митраљез 2 × 7,62-мм
митраљез 1 x 5.45mm
бацач граната 1 x 40mm
Оклоп 35 mm
Мотор УТД-29М
Снага (КС) 500 КС
Посада
Посада 3 + 7 (+2 додатна седишта)

БМП-3 је руско амфибијско борбено возило пешадије, које је директни наседник БМП-1 и БМП-2 возила. Уведено је у инвентар совјетске војске 1990. године, када је први пут и приказано у јавности. Возило користи гусенице, и дизајнирано је да напада оклопљене једнице на земљи и у ваздуху. Најефикасније дејствује када се не креће, али може да врши дејства и док се креће или плови. [1]

Наоружање[уреди]

Главно оружје БМП-3 је полуаутоматски топ 2А70 од 100мм, који се може користити за испаљивање ФРАГ гранати или 3УБК10 навођених антитенковских ракета. Домет гранате је 4.000м, чија је почетна брзина 250m/s. У аутоматски пуњач се може ставити 22 гранате, док се укупно носи 40 граната. Брзина паљбе је 10 граната у минуту.

Када се користе навођене ракете, то су ракете 9М117 Бастион (НАТО ознака АТ-10 Стабер). Оне се користе против тенкова са реактивним оклопом или хеликоптера у ниском лету. Домет је између 100 и 4.000м.

У споредно наоружање спадају аутоматски топ 2А72 калибра 30мм, два митраљеза калибра 7.62мм и један 5.45мм.[2]

Оклоп[уреди]

БМП-3 може бити опремљен Арена оклопом, чији се систем састоји од детектора мете, радара, компјутера, процесора и заштитне муниције. Систем је аутоматизован:радар преноси податке до компјутера, који одређује количину муниције и контролише испаљивање. Возило такође може бити опремљено и са заштитним системом Штора, који служи за борбу против антитенковског навођеног оружја.

Труп и купола су заштићени оклопом направљеним од легуре алуминијума. Купола је такође заштићена и челичним тракама, које су намештене на спољашњи део куполе. На бочним странама се налазе оклопне плоче које могу да се премештају, а на предњем делу возила се налази заштита у виду дуплог дна.[2]

Контрола ватре и системи за осматрање[уреди]

Контрола ватре се врши аутоматски, али може да се пребаци и у ручни модалитет којег могу да користе нишанџија и командир. У систем за контролу ватре спадају 1В539 балистички компјутер, 2Е52 електро-механички стабилизатор наоружања и 1Д16 ласерски трагач. Нишанџија има 1К13-2 главни нишан, који може да се користи и за ноћно и дневно осматрање, и ППД-1 који је специјални дневни нишан. Командант има такође два нишана: 1ПЗ-10 дневни нишан и ТКН-3 комбиновани дневно/ноћни нишан.[2]

Корисници[уреди]

Референце[уреди]