БМП-3

БМП-3
Верзија БМП-3 која се тренутно користи у руској војсци
Основне карактеристике
Земља порекла	СССР Русија
Намена	борбено возило пешадије
Произвођач	Курганмаш завод
Почетак производње	крајем 1980-их
Уведен у употребу	1990
Први корисник	СССР
Број примерака	више од 1.000
Брзина на путу	70 km/h
Досег	600 km
Димензије и маса
Дужина	7.14 m
Ширина	3.20 m
Висина	2.40 m
Опрема
Главно наоружање	топ 2A70 100мм аутоматски топ 2А72 30мм ПО ракете 9М117 Бастион
Споредно наоружање	митраљез 2 × 7,62-мм митраљез 1 x 5.45mm бацач граната 1 x 40mm
Оклоп	35 mm
Мотор	УТД-29М
Снага (КС)	500 КС
Посада
Посада	3 + 7 (+2 додатна седишта)

БМП-3 је руско амфибијско борбено возило пешадије, које је директни наседник БМП-1 и БМП-2 возила. Уведено је у инвентар совјетске војске 1990. године, када је први пут и приказано у јавности. Возило користи гусенице, и дизајнирано је да напада оклопљене једнице на земљи и у ваздуху. Најефикасније дејствује када се не креће, али може да врши дејства и док се креће или плови. ^[1]

Наоружање [уреди]

Главно оружје БМП-3 је полуаутоматски топ 2А70 од 100мм, који се може користити за испаљивање ФРАГ гранати или 3УБК10 навођених антитенковских ракета. Домет гранате је 4.000м, чија је почетна брзина 250m/s. У аутоматски пуњач се може ставити 22 гранате, док се укупно носи 40 граната. Брзина паљбе је 10 граната у минуту.

Када се користе навођене ракете, то су ракете 9М117 Бастион (НАТО ознака АТ-10 Стабер). Оне се користе против тенкова са реактивним оклопом или хеликоптера у ниском лету. Домет је између 100 и 4.000м.

У споредно наоружање спадају аутоматски топ 2А72 калибра 30мм, два митраљеза калибра 7.62мм и један 5.45мм.^[2]

Оклоп [уреди]

БМП-3 може бити опремљен Арена оклопом, чији се систем састоји од детектора мете, радара, компјутера, процесора и заштитне муниције. Систем је аутоматизован:радар преноси податке до компјутера, који одређује количину муниције и контролише испаљивање. Возило такође може бити опремљено и са заштитним системом Штора, који служи за борбу против антитенковског навођеног оружја.

Труп и купола су заштићени оклопом направљеним од легуре алуминијума. Купола је такође заштићена и челичним тракама, које су намештене на спољашњи део куполе. На бочним странама се налазе оклопне плоче које могу да се премештају, а на предњем делу возила се налази заштита у виду дуплог дна.^[2]

Контрола ватре и системи за осматрање [уреди]

Контрола ватре се врши аутоматски, али може да се пребаци и у ручни модалитет којег могу да користе нишанџија и командир. У систем за контролу ватре спадају 1В539 балистички компјутер, 2Е52 електро-механички стабилизатор наоружања и 1Д16 ласерски трагач. Нишанџија има 1К13-2 главни нишан, који може да се користи и за ноћно и дневно осматрање, и ППД-1 који је специјални дневни нишан. Командант има такође два нишана: 1ПЗ-10 дневни нишан и ТКН-3 комбиновани дневно/ноћни нишан.^[2]