Баварска

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 48° 48′ СГ Ш, 11° 26′ ИГД

Слободна Држава Баварска
Freistaat Bayern
Freistååt Baian
Застава Грб
Застава Баварске
Застава
Грб Баварске
Грб
Положај
Deutschland Lage von Bayern.svg Берлин Бремен Бремен Хамбург Доња Саксонија Баварска Сарланд Шлезвиг-Холштајн Шлезвиг-Холштајн Бранденбург Саксонија Тирингија Саксонија-Анхалт Мекленбург-Западна Померанија Баден-Виртемберг Хесен Северна Рајна-Вестфалија Рајна-Палатинат
О овој слици
Управа
Главни град Минхен
Министар-председник Хорст Зехофер (ЦСУ)
Владајућа странка ЦСУ - ФДП
Последњи избори 28. септембра 2008.
Следећи избори 2013.
Гласова у Савезном савету 6
Основни подаци
Површина 70.551,57 км² (1 у Нем.)
Број становника 12.584.893 (2 у Нем, 2011.)
176 ст./км² (11 у Нем.)
ISO 3166-2 DE-BY
Химна Gott mit dir du Land der Bayern!
Службене странице www.bayern.de

Баварска (нем. Freistaat Bayern - Слободна Држава Баварска) налази се у јужном делу Немачке и по територији је највећа немачка држава. Граничи се са: Баден-Виртембергом, Хесеном, Тирингијом и Саксонијом. На истоку се граничи са Чешком и на југу са Аустријом. Главни град Баварске је Минхен.

Традиционално, Баварска се дели на три дела: Франконију (горњу, средњу и доњу), Швабију и Стару Баварску (Горњи Палатинат, Горња и Доња Баварска). Највећи градови су, поред Минхена, Нирнберг, Аугзбург, Вирцбург и Регензбург.

Још од 1962. године на власти је партија ЦСУ (CSU).

Географија[уреди]

Области[уреди]

Баварска се састоји из следећих географских области:

Највиши врх Баварске и Немачке је Цугшпице (2962 метра).

Воде[уреди]

Најважнија река је Дунав, која код Пасауа прелази у Аустрију. Њене главне притоке су:

Река Ин на свом ушћу у Дунав носи више воде него Дунав.

Франконија припада сливу реке Мајна. На североистоку Горње Франконије извиру неке притоке реке Елба.

Језера:

Клима[уреди]

Клима са северозапада прелази (релативно уједначено)према истоку у континенталну. Око 100 дана годишње је температура испод 0 °C, западни ветрови доносе просечно 70cm кише, на северу Алпа локално чак до 180cm годишње. Просечно трајање сунчаних сати износи око 1600 - 1900 сати годишње.

Историја[уреди]

У време Јулија Цезара, данашња Баварска је била келтска земља, а у време Августа су јужно од Дунава Римљани основали провиције Норик и Реција. Почетком 6. века овде је настало германско племе Бајувари[1][2]. Свети Бонифације их је у раном 8. веку превео у хришћанство[3]. Народ Баварске је од тада био снажно привржен хришћанству, односно римокатоличкој цркви. Једино је у Франконији значајан утицај лутеранства.

Породица Вителсбах је владала Баварском од 1180. до 1918. Баварска је постала краљевина 1806. када је накратко завладала Тиролом и Салцбургом. Године 1815. Рајнски Палатинат је постао део Баварске краљевине. Лудвиг II од Баварске (1845 - 1886) је владао као краљ Баварске 1864—1886. Због пораза у Аустријско-пруском рату 1866, Баварска је била принуђена да се 1871. придружи Немачком царству.

Краљ Лудвиг III је абдицирао новембра 1918. После тога је у Баварској настао период немира који је кулминирао у наслином гушењу комунистичке побуне. Баварска је била регија у којој се 20-их година појавио национал-социјалистички покрет. После Другог светског рата, Рајнски Палатинат је издвојен из Баварске и данас је део државе Рајна-Палатинат. Тешко порушена у рату, Баварска се обновила и данас је једна од привредно најпросперитетнијих регија Европе.

Бајерн (Bayern) се са y пише тек од 20. октобар 1825. када је краљ Лудвиг I наредио да се Baiern промени у Bayern.[4]

Административна подела[уреди]

  1. Средња Франконија (Mittelfranken)
  2. Доња Баварска (Niederbayern)
  3. Горња Баварска (Oberbayern)
  4. Горња Франконија (Oberfranken)
  5. Горњи Палатинат (Oberpfalz)
  6. Швабија (Schwaben)
  7. Доња Франконија (Unterfranken)

Референце[уреди]

  1. ^ die-bajuwaren.de - Die Entstehung der Bajuwaren
  2. ^ Die Bajuwaren - Von Severin bis Tassilo - 488 - 788
  3. ^ Jarnut, Jörg: Bonifatius und Bayern, in: Ehbrecht, Wilfried; Lampen, Angelika; Post, Franz – Joseph; Siekmann, Mechthild (Hrsg.): Der weite Blick des Historikers. Einsichten in Kultur-, Landes- und Stadtgeschichte. Peter Johanek zum 65. Geburtstag, Köln; Weimar; Wien 2002.
  4. ^ König Ludwig ordnete am 20. Oktober 1825 an, dass der Name „Baiern“ statt mit einem „i“ von da an als „Bayern“ mit einem „y“ zu schreiben sei. Siehe zum Beispiel: Hans Nöhbauer: Die Chronik Bayerns. 3. Auflage. Chronik Verlag, München 1994, ISBN 3-570-14430-5, S. 303.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Застава Баварске
Административна подела Баварске
Застава Немачке

Горња Баварска | Доња Баварска | Горњи Палатинат | Горња Франконија | Средња Франконија | Доња Франконија | Швабија 


Застава Баварске
Градови и окрузи немачке државе Баварска
Застава Немачке

Окрузи: Ајхах-Фридберг | Ајхштет | Алтетинг | Амберг-Сулцбах | Ансбах | Аугзбург | Ашафенбург | Бад Кисинген | Бад Телц-Волфратсхаузен | Бамберг | Бајројт | Берхтесгаденер Ланд | Вајлхајм-Шонгау | Вајсенбург-Гунценхаузен | Вирцбург | Вунсидел им Фихтелгебирге | Дахау | Дегендорф | Дилинген на Дунаву | Динголфинг-Ландау | Дунав-Рис | Еберзберг | Ердинг | Ерланген Хохштат | Гармиш-Партенкирхен | Гинцбург | Кам | Келхајм | Кицинген | Кобург | Кронах | Кулмбах | Ландсберг на Леху | Ландсхут | Линдау | Лихтенфелс | Мајна-Шпесарт | Милтенберг | Милдорф на Ину | Минхен | Мисбах | Нирнбергер Ланд | Нојбург-Шробенхаузен | Нојмаркт ин дер Оберфалц | Нојштат на Ајшу-Бад Виндсхајм | Нојштат на Валднабу | Ној Улм | Обералгој | Осталгој | Пасау | Пфафенхофен на Илму | Реген | Регензбург | Рен-Грабфелд | Розенхајм | Рот | Ротал-Ин | Тиршенројт | Траунштајн | Унтералгој | Фирстенфелдбрук | Фирт | Форхајм | Фрајзинг | Фрејунг-Графенау | Хасберге | Хоф | Швајнфурт | Швандорф | Штарнберг | Штраубинг-Боген

Градови: Амберг | Ансбах | Аугзбург | Ашафенбург | Бамберг | Бајројт | Вајден | Вирцбург | Ерланген | Инголштат | Кауфбојрен | Кемптен | Кобург | Ландсхут | Меминген | Минхен | Нирнберг | Пасау | Регензбург | Розенхајм | Фирт | Хоф | Швабах | Швајнфурт | Штраубинг