Баварска
Координате: 48° 48′ СГ Ш, 11° 26′ ИГД
|
Freistaat Bayern Freistååt Baian |
|
|---|---|
| Застава | Грб |
.svg) (Застава) |
 (Грб) |
|
|
|
 |
|
| Управа | |
| Главни град | Минхен |
| Министар-председник | Хорст Зехофер (ЦСУ) |
| Владајућа странка | ЦСУ - ФДП |
| Последњи избори | 28. септембра 2008. |
| Следећи избори | 2013. |
| Гласова у Савезном савету | 6 |
| Основни подаци | |
| Површина | 70.551,57 км² (1 у Нем.) |
| Број становника | 12.584.893 (2 у Нем, 2011.) |
| 176 ст./км² (11 у Нем.) | |
| ISO 3166-2 | DE-BY |
| Химна | Gott mit dir du Land der Bayern! |
| Службене странице | www.bayern.de |
Баварска (нем. Freistaat Bayern - Слободна Држава Баварска) налази се у јужном делу Немачке и по територији је највећа немачка држава. Граничи се са: Баден-Виртембергом, Хесеном, Тирингијом и Саксонијом. На истоку се граничи са Чешком и на југу са Аустријом. Главни град Баварске је Минхен.
Традиционално, Баварска се дели на три дела: Франконију (горњу, средњу и доњу), Швабију и Стару Баварску (Горњи Палатинат, Горња и Доња Баварска). Највећи градови су, поред Минхена, Нирнберг, Аугзбург, Вирцбург и Регензбург.
Још од 1962. године на власти је партија ЦСУ (CSU).
Садржај |
[уреди] Географија
[уреди] Области
Баварска се састоји из следећих географских области:
- област Баварских Алпа на југу
- брдовити обод Алпа до Дунава и три велика језера Горње Баварске (Штарнбершко, Амерзе и Кимско језеро).
- источнобаварске планине
- подручје Швапске и Франачке Јуре
Највиши врх Баварске и Немачке је Цугшпице (2962 метра).
[уреди] Воде
Најважнија река је Дунав, која код Пасауа прелази у Аустрију. Њене главне притоке су:
- Илер, Лех, Изар и Ин (десне, извиру у Алпима и богатије су водом)
- Верниц, Алтмил, Наб и Реген (леве).
Река Ин на свом ушћу у Дунав носи више воде него Дунав.
Франконија припада сливу реке Мајна. На североистоку Горње Франконије извиру неке притоке реке Елба.
Језера:
[уреди] Клима
Клима са северозапада прелази (релативно уједначено)према истоку у континенталну. Око 100 дана годишње је температура испод 0 °C, западни ветрови доносе просечно 70cm кише, на северу Алпа локално чак до 180cm годишње. Просечно трајање сунчаних сати износи око 1600 - 1900 сати годишње.
[уреди] Историја
У време Јулија Цезара, данашња Баварска је била келтска земља, а у време Августа су јужно од Дунава Римљани основали провиције Норик и Реција. Почетком 6. века овде је настало германско племе Бајувари[1][2]. Свети Бонифације их је у раном 8. веку превео у хришћанство[3]. Народ Баварске је од тада био снажно привржен хришћанству, односно римокатоличкој цркви. Једино је у Франконији значајан утицај лутеранства.
Породица Вителсбах је владала Баварском од 1180. до 1918. Баварска је постала краљевина 1806. када је накратко завладала Тиролом и Салцбургом. Године 1815. Рајнски Палатинат је постао део Баварске краљевине. Лудвиг II од Баварске (1845 - 1886) је владао као краљ Баварске 1864—1886. Због пораза у Аустријско-пруском рату 1866, Баварска је била принуђена да се 1871. придружи Немачком царству.
Краљ Лудвиг III је абдицирао новембра 1918. После тога је у Баварској настао период немира који је кулминирао у наслином гушењу комунистичке побуне. Баварска је била регија у којој се 20-их година појавио национал-социјалистички покрет. После Другог светског рата, Рајнски Палатинат је издвојен из Баварске и данас је део државе Рајна-Палатинат. Тешко порушена у рату, Баварска се обновила и данас је једна од привредно најпросперитетнијих регија Европе.
Бајерн (Bayern) се са y пише тек од 20. октобар 1825. када је краљ Лудвиг I наредио да се Baiern промени у Bayern.
[уреди] Референце
- ^ die-bajuwaren.de - Die Entstehung der Bajuwaren
- ^ Die Bajuwaren - Von Severin bis Tassilo - 488 - 788
- ^ Jarnut, Jörg: Bonifatius und Bayern, in: Ehbrecht, Wilfried; Lampen, Angelika; Post, Franz – Joseph; Siekmann, Mechthild (Hrsg.): Der weite Blick des Historikers. Einsichten in Kultur-, Landes- und Stadtgeschichte. Peter Johanek zum 65. Geburtstag, Köln; Weimar; Wien 2002.
[уреди] Спољашње везе
| Немачке државе |  |
|---|---|
| Баден-Виртемберг | Баварска | Берлин | Бранденбург | Бремен | Доња Саксонија | Мекленбург-Западна Померанија | Рајна-Палатинат | Саксонија-Анхалт | Саксонија | Сарланд | Северна Рајна-Вестфалија | Тирингија | Хамбург | Хесен | Шлезвиг-Холштајн | |
