Багдад

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Багдад
بغداد

Џамија у Багдаду, око 1973. године

Основни подаци

Држава:

Ирак

Регион:

Багдад

Становништво
- град:

6.554.126

Површина града

734 km²

Надморска висина

34 m

Градска власт

Веб-страна

baghdadgov.com

Градоначелник

Хусеин Ал Тахнан

Багдад (срп. Божији поклон) је главни град Ирака. Други је највећи град у југозападној Азији, после Техерана, са процењеним бројем становника од 5.772.000 (2003). Налази се на реци Тигар и био је насељен од давних времена. Добио је на значају пошто га је 762. године Халиф ал-Мансур (754—775) изабрао за престоницу Абасидске династије. За време Харуна ал-Рашида доживљава највећу славу, која се огледа у „Хиљаду и једној ноћи“, и био је један од најбогатијих и највећих градова на свету. Као центар ислама, по питању трговине и културе заостаје само за Константинопољем. Почео је да губи моћ када је 809. године престоница премештена у Самару. Године 1258. опљачкали су га Монголи под Хулагуом, 1401. године га је освојио Темерлан, а 1524. године је потпао под власт персијске сафавидске династије. Под влашћу султана Сулејмана првог град је 1534. године постао део Османског царства, а у кратком периоду (1623—1638) поново је под сафавидском влашћу све до Првог светског рата (1914—1918). Године 1921. постаје престоница краљевине Ирак. Године 1958, државним ударом у Багдаду окончана је монархија. Током двадесетог века град се проширио територијално и демографски. Тешко је оштећен у бомбардовању током рата у Персијском заливу и од тада је под међународним трговинским санкцијама више од једне деценије.