Баденска култура
Баденска култура је енеолитска култура која је назив добила по локалитету у Доњој Аустрији. Распростире се дуж Мађарске, северне и источне Аустрије, Моравске Чешке, јужне Словачке, такође и северно од реке Саве, у Банату, јужној Бачкој, северној Србији, Срему, Барањи и Славонији.
Локалитети:
Значајни локалитети су и Винковци, Вучедол и Вуковар.
Садржај |
[уреди] Подела
- Баден А (рана или преткласична баденска култура)
- Баден Б (рана класична)
- Баден Ц (касна класична фаза)
- Баден Д (посткласична фаза или хоризонт распада)
[уреди] Насеља
Ово је класична пољопривредна култура. Насеља су у долинама река или око језера, једнослојна, са хоризонталом стратиграфијом, ређе су насеља типа нем. "tell". У раној фази насеља су неправилних основа, у 2. фази куће су апсидне, имају "подруме".
[уреди] Некрополе
Сем неколико појединачних гробова, на територији наше земље нема некропола Баденске кутлуре. У Мађарској имамо из фазе А 2 некрополе (у првој 2 скелетна гроба и 12 кремација, а у другој је искључиво кремација). У већини случајева је пепео само покривен зделом. У фази Ц сахрањивање је биритуално. Углавном се ради о вишеструким укопима унутар једне гробне хумке.
[уреди] Керамика
[уреди] Фаза А
У фази А посуђе је грубо, углавном се праве питоси трбушастог облика, трбушасти лонци С профила са тунеластим дршкама, конични лонци, лонци облика "преврнуто звоно", коничне зделе. Орнамент - вишередне пластичне траке са отисцима прстију. Орнамент се урезује, у облику цик-цак линије у трбушној зони.
[уреди] Фаза Б
Карактеристични су пехари са луковичастим трбухом, високим вратом и високо извијеном тракастом дршком, затим вретенаста амфора - нем. "Fischbutta", бута у облику рибе, са високим цилиндричним вратом и канелованим, вретенастим трбухом
[уреди] Фаза Ц
Ова фаза представља регионално раслојавање културе.
[уреди] Пластика
Пластика је ретка у Баденској култури. Статуета нађена у Вучедолу подсећа на идоле из Винче (Д).
[уреди] Теорије о постанку Баденске културе:
- Нордијска (О. Менгин, Р. Шмит)
- Југоисточна (Милојчић, Банер-Куциан, Каниц (анадолско порекло))
- Аутохтона (Новотни, Бом, Димитријевић)
- Степско-номадска (Гимбутас, Гарашанин)
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- Праисторија Југословенских земаља, Том 3, Енеолит, Сарајево, 1979.
