Баденска култура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Простирање Баденске културе

Баденска култура је енеолитска култура која је назив добила по локалитету у Доњој Аустрији. Распростире се дуж Мађарске, северне и источне Аустрије, Моравске Чешке, јужне Словачке, такође и северно од реке Саве, у Банату, јужној Бачкој, северној Србији, Срему, Барањи и Славонији.

Локалитети:

Значајни локалитети су и Винковци, Вучедол и Вуковар.

Садржај

Подела [уреди]

  • Баден А (рана или преткласична баденска култура)
  • Баден Б (рана класична)
  • Баден Ц (касна класична фаза)
  • Баден Д (посткласична фаза или хоризонт распада)

Насеља [уреди]

Ово је класична пољопривредна култура. Насеља су у долинама река или око језера, једнослојна, са хоризонталом стратиграфијом, ређе су насеља типа нем. "tell". У раној фази насеља су неправилних основа, у 2. фази куће су апсидне, имају „подруме“.

Некрополе [уреди]

Сем неколико појединачних гробова, на територији наше земље нема некропола Баденске кутлуре. У Мађарској имамо из фазе А 2 некрополе (у првој 2 скелетна гроба и 12 кремација, а у другој је искључиво кремација). У већини случајева је пепео само покривен зделом. У фази Ц сахрањивање је биритуално. Углавном се ради о вишеструким укопима унутар једне гробне хумке.

Керамика [уреди]

Фаза А [уреди]

У фази А посуђе је грубо, углавном се праве питоси трбушастог облика, трбушасти лонци С профила са тунеластим дршкама, конични лонци, лонци облика „преврнуто звоно“, коничне зделе. Орнамент - вишередне пластичне траке са отисцима прстију. Орнамент се урезује, у облику цик-цак линије у трбушној зони.

Фаза Б [уреди]

Карактеристични су пехари са луковичастим трбухом, високим вратом и високо извијеном тракастом дршком, затим вретенаста амфора - нем. "Fischbutta", бута у облику рибе, са високим цилиндричним вратом и канелованим, вретенастим трбухом

Фаза Ц [уреди]

Ова фаза представља регионално раслојавање културе.

Пластика [уреди]

Пластика је ретка у Баденској култури. Статуета нађена у Вучедолу подсећа на идоле из Винче (Д).

Теорије о постанку Баденске културе: [уреди]

  • Нордијска (О. Менгин, Р. Шмит)
  • Југоисточна (Милојчић, Банер-Куциан, Каниц (анадолско порекло))
  • Аутохтона (Новотни, Бом, Димитријевић)
  • Степско-номадска (Гимбутас, Гарашанин)

Види још [уреди]

Референце [уреди]

  • Праисторија Југословенских земаља, Том 3, Енеолит, Сарајево, 1979.