Бадњевац (Баточина)

За остале употребе, погледајте чланак Бадњевац.

Бадњевац
Црква Светог Петра и Павла у Бадњевцу
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Баточина
Становништво
Становништво (2011)	1165
Положај
Координате	44°08′12″N 21°00′04″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	151 m
Бадњевац Бадњевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	34226
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Бадњевац је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2002. било је 1165 становника (према попису из 1991. било је 1272 становника).

Географија

Бадњевац се налази на 151 метар надморске висине, и то на координатама 44° 08′ 12" северно и 21° 00′ 04" источно. Oд Баточине је удаљен око 10 km, од Крагујевца око 15 km и од Београда 120 km.

Налази се у западном делу општинске територије. Кроз село протиче река Лепеница, a већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице.

Кроз Бадњевац пролази железничка пруга Лапово - Крагујевац - Краљево и налази се на два километра од магистралног пута Баточина - Крагујевац - Краљево - Чачак.

Историја

У Бадњевцу постоје налазишта из доба неолита. Такође у селу се налазе и налазишта из бронзаног доба.

Бадњевац је у аустријском попису из 1718. године означен као пусто село, под називом Баче. У турском попису 1739/41. године село се зове Бадњевац што значи да је то име добило у току аустријске окупације и да је од Бачева постао Бадњевац. Бадњевац се брзо насељавао, број кућа је растао и када је кнез Милош Обреновић почео да организује општине у ослобођеној Србији, село је добило своју општину, укључујући у њој Никшић и Жировницу. На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Бадњевац је имао 43. домаћинства са 97 харачких глава. У селу је 1903. године било 1674 становника. Године 1910. Бадњевац је имао 332 куће са 1880 људи, а крајем јауара 1921. године у њему су живели 1624 човека.

Године 1847. је основана приватна школа. Прва државна школа је основана 1868. године.

Археолошка налазишта и спомен обележја у Бадњевцу

• Смрдан (неолит)
• Шупљаја (средњи век)
• Виногради: (и бронзано Гвоздено доба)
• Споменик жртвама Првог и Другог светског рата

Црква Светих апостола Петра и Павла

За више информација погледајте чланак Црква Светих апостола Петра и Павла у Бадњевцу

Црква у Бадњевцу је грађена у периоду од 1896. до 1903. године. Црква слави Светог Петра и Павла. Најзаслужнији за градњу цркве био је свештеник Јован Божић. Извођач радова је био Оскар Вендлер, протестант из Саксоније који је заједно са супругом Хермином направио кућицу близу железничке станице и ту остао до смрти 1933. године.

Школство

За више информација погледајте чланак ОШ „Свети Сава“ (Баточина)

Основна школа у Бадњевцу основана је 1844. године. Иницијатор за њено оснивање био је свештеник Радован Божић, а за учитеља је дошао Јеврем Миљковић из Гложана. Према подацима за прво полугође 1847. године школа је имала 20 ученика. Учитељ је 1848. године напустио Бадњевац. Те године отворила се школа у манастиру Грнчарица те су бадњевачка деца тамо наставила школовање. Нека су деца касније ишла у школу у Сипићу. Овакво стање је потрајало све до 1868. године када је бадњевачка општина замолила Начелство среза лепеничког да се заузме код надлежних за дозволу отварања школе у Бадњевцу. Дана 20. августа Начелство је донело одлуку да је за школу припремљено све што треба и да Министарство може да постави учитеља. Први учитељ био је Милосав Дубонац. Бадњевац је 1892. године подигао нову школску зграду.

Године 1971. године школа у Бадњевца је била припојена школи у Баточини и добила је име „14. октобар“. Од тада је школа радила као саставни део школе у Баточини. Већ школске 1980/81. године школи се враћа њено старо име „Нада Наумовић“ ​​и више није у саставу школе из Баточине. Због повећаног броја ђака, а самим тим и недовољног школског простора, 1987. године почела је доградња спрата на новој школи. Школа је поново 1992. године припојена Баточини и променила је име у „Свети Сава“ Ученици који похађају V, VI, VII и VIII разред из својих места (Жировница, Милатовац, Прњавор) иду у Бадњевац у школу. Имају обезбеђен аутобуски превоз.

Демографија

У насељу Бадњевац живи 939 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (40,8 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 351 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1527 1953. 1547 1961. 1620 1971. 1478 1981. 1413 1991. 1272 1212 2002. 1197 1165 2011. 1078

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			1.154	99,05%
Роми			8	0,68%
Муслимани			1	0,08%
Македонци			1	0,08%
непознато			0	0,0%

Порекло становништва

Бадњевац су основали после велике сеобе 1690. године досељеници са Косова.

• Бабићи досељени из Ибарског Колашина. Божићи чији су (огранци у Ботуњу, Губеревцу, Доњим Јарушицама и Чумићу).
• Карићи (од којих су Балтићи), Петровићи (од којих су се разгранили Миловановићи звани Карапатићи, Пантићи, Милановићи и Милојевићи) сви дошли са Косова.
• Савићи и Маријићи који су у исто време дошли из Косовске Митровице. Сви се прво настанили у Реснику, а око половине XVIII века, преселили су се у Бадњевац. Највећи број досељеника је из Бугарске, па са Косова. Из Лепеничких насеља и других области. (подаци датирају из 1920) године

Пољопривреда

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Бадњевцу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Бадњевцу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Манифестације у Бадњевцу

• Петровдански сабор

Негује изворно народно стваралаштво, фолклорне игре, песме и обичаје Шумадије. Окупља сва културно-уметничка друштва из општине Баточина, као и госте из свих крајева Србије.

Спорт

За више информација видети ФК Бадњевац и ФК Лепеница

Стадион у Бадњевцу

У Бадњевцу је прву фудбалску лопту донео 1922. године студент Богосав Драгојевић из аустријског Граца. Постоје два фудбалска клуба, Бадњевац и Лепеница. Више успеха имао је фудбалски клуб Бадњевац.

До 1942. године клуб се звао Бадњевац, а од тада до 1944. носи име Лепеница, а потом Омладинац. У периоду од 1950. до 1952. године клуб се звао Задругар, а затим поново Омладинац до 1991. године када постаје професионални клуб под својим првим именом ФК Бадњевац. Прво званично игралиште клуб је добио после Другог светског рата. Године 1995. изграђен је стадион који прима око 8.000 места, има две покривене трибине и рефлекторе. Један је од најлепших сеоских стадиона у Србији, а и многи градови немају такав стадион. Најславнији период почео је почетком деведесетих. У сезони 1990/91. клуб је постао првак Шумадијске лиге, а следеће је био шампион и у Шумадијско-поморавској лиги па је такмичење наставио у Другој српској лиги. У сезони 1991/92 Бадњевчани постају прваци Друге српске лиге група центар, а у сезони 1992/93 у Српској лиги Запад освајају прво место. У јесен 1993. клуб је такође освојио прво место у II Б лиги. Највећи успех клуб је остварио у купу Југославије 1996. године када је стигао до полуфинала, али је укупним резултатом 3:2 након два меча елиминисан од Партизана. Од 2011. клуб је престао са радом.

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	5			1
80+	10			15
75-79	25			43
70-74	51			52
65-69	38			47
60-64	30			38
55-59	24			17
50-54	47			40
45-49	48			48
40-44	44			30
35-39	33			25
30-34	36			41
25-29	32			32
20-24	36			23
15-19	42			32
10-14	36			24
5-9	48			30
0-4	23			19
просек	40.8			45.5

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 350 362 394 380 382 346 351

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 75 71 46 61 47 36 10 1 3 1 3.32

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	501	144	303	35	19	-
Женски	484	76	305	94	8	1

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	242	88	-	6	47	10	2	24	5	33
Женски	119	51	-	-	19	1	-	20	2	6
Оба	361	139	-	6	66	11	2	44	7	39
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	2	8	5	1	3	-	-	6
Женски	3	1	1	9	3	3	-	-	-
Оба	5	3	9	14	4	6	-	-	6

Знаменити Бадњевачани

• Славољуб Кизић, фудбалер и тренер

Галерија

• 

  Стадион

• 

  Споменик из народноослобидилачке борбе

Види још

• Бадањ

Литература

• Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бадњевац (Баточина)

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Историја Бадњевца
• Соларна енергија у Бадњевцу („Политика“, 7. новембар 2012)