Базалт

Из Википедије, слободне енциклопедије

Базалт је изливна магматска стена. Обично је ситнозрнаст због дугог времена хлађења лаве на површини земље. Може бити порфирне структуре, тј. да садржи веће кристале у матричном облику. Може имати везикуларну или флуидалну текстуру. Базалт је обично црн или сив. Базалтне магме настају декомпресионим топљењем земљиног омотача (мантла). Изворне стене за делимично топљење садрже перидотит и пироксенит. Крустални делови океанских плоча састоје се углавном од базалта, који је настао из мантла испод океанских гребена.

Плиније је користио реч базалт. Понекад се реч базалт користи и за дубинске магматске стене што није исправно, a чији је састав сличан базалту, али стене таквога састава називају се долерит или габро.

Садржај 1 Типови базалта 2 Петролошке карактеристике 3 Геохемија 4 Морфологија и текстура 4.1 Ерупције на ваздуху 4.2 Базалт у стубовима 4.3 Подводни јастучасти базалт 5 Референце 6 Спољашње везе 7 Види још

[уреди] Типови базалта

• толеитски базалт има релативно мало силиције и сиромашан је са натријумом. Већина базалта океанског дна је тога типа, као и већина океанских острва.
• јако алуминијски базалт има више од 17% (Al₂O₃)
• алкални базалт има релативно мало силиције , а богат је натријумом. Може садржавати алкални фелдспат и флогопит.
• бонинит је андезит богат магнезијумом.

[уреди] Петролошке карактеристике

Базалт је карактеристичан по калцитном плагиокласном фелдспату и пироксену. Оливин се такође може наћи у значајној мери. У базалту се могу наћи и оксиди гвожђа или оксиди гвожђа и титанијума, као што су магнетит, улвоспинел и илменит. Због присуства тих материјала базалт има јака магнетна својства током хлађења. Такав базалт омогућава проучавање палеомагнетизма Земље.

У теолеитичком базалту чести су пироксени и калцијумом богат плагиоклас. Матрице стене често садрже кварц, тридимит или кристобалит.

У високоалуминијском базалту присутни су фенокристали фелдспата. Алкални базалт је без ортопироксена, али са оливином. Базалт има високотемпаратурну течну и чврсту фазу. Близу земљине површине има 1200°C, што је више од осталих магматских стена. Већина телеолита ствара се на око 50-100 километара испод површине, а алкални базалт настаје вероватно на 150-200 километара испод површине.

[уреди] Геохемија

Базалт је богат у MgO и CaO, а сиромашан у SiO₂ и Na₂O. Базалт има уобичајено следећи састав: 45-55 % SiO₂, 2-6 % алкала, 0,5-2,0 % TiO₂, 5-14 % FeO и 14 % или више Al₂O₃. Састав од CaO је уобичајено око 10 %, а од MgO у распону од 5 до 12 %.

Високо алуминијски базалт има 17-19 % Al₂O₃. Бонинити су вулканске стене андезитског састава богате магнезијумом.

[уреди] Морфологија и текстура

Облик, структура и текстура базалта показује на који је начин изашао на површину, да ли је то у мору, експлозивном ерупцијом или током ерупције лаве.

[уреди] Ерупције на ваздуху

Базалт, који настаје на отвореном ваздуху ствара три типа вулканских депозита.

[уреди] Базалт у стубовима

Када се хлади танки ток лаве ставрају се значајне контракционе силе. Поготово се то дешава у случају брзог хлађења. У вертикалном смеру ток лаве може да падне надоле, а да се не настане фрактура. У хоризонталном смеру лава се не може акомодирати, па се стварају пукотине, а мрежа пукотина ствара формацију стубова. Често се те структуре погрешно описују као хексагоналне. У стварности просечни број страна је шест, али јављају се и полигони од три до дванаест страна. Врло брзо хлађење може да доведе до стварања веома малих стубића дијаметра мањег од 1 центиметра. Уобичајено су много већи.

Вероватно најпознатији базалтни ток на свету је Џајантс Козвеј (дивовски ток) на сверној обали Ирске са хексагоналним структурама.

На пацифичком острву Понпеи изграђен је у 13. веку верски комплекс помоћу стубастог базалта.

[уреди] Подводни јастучасти базалт

Кад базалт еруптира под водом она га хлади и стварају се стене облика јастука (јастучасте), кроз које се пробија лава и ствара нови јастук. Текстура јастука је уобичајена на морском дну.

[уреди] Референце

• A. Y. Ozerov, The evolution of high-alumina basalts of the Klyuchevskoy volcano, Kamchatka, Russia, based on microprobe analyses of mineral inclusions. Journal of Volcanology and Geothermal Research, v. 95, p. 65-79 (2000).
• A. W. Hofmann, Sampling mantle heterogeneity through oceanic basalts: isotopes and trace elements. Treatise on Geochemistry Volume 2, pages 61-101 Elsevier Ltd. (2003). ISBN 0-08-044337-0 In March, 2007, the article was available on the web at http://www1.mpch-mainz.mpg.de/~geo/hofmann/Hofmann.mantle_heterogen1.pdf.
• A. V. Sobolev and others, The amount of recycled crust in sources of mantle-derived melts. Science, v. 316, p. 412-417 (2007). http://www.sciencemag.org/cgi/content/abstract/316/5823/412

[уреди] Спољашње везе

• Lava - water interface
• Pillow lava USGS
• Petrology of Lunar Rocks and Mare Basalts
• Basalt in Northern Ireland
• Basalt Columns

[уреди] Види још

• Списак минерала
• Списак стена

п • р • у Магматске стене
1. Киселе магматске стене	Аплит • Гранит • Гранитпорфир • Гранодиорит • Гранодиоритпорфирит • Кварцдиорит • Кварцдиоритпорфирит • Кварцкератофир • Кварцлатит • Кварцмонцонит • Кварцмонцонитпорфирит • Кварцпорфир • Кварцпорфирит • Пегматит • Риолит
2. Интермедијарне магматске стене	Алкални сијенит • Андезит • Дацит • Диорит • Диоритпорфирит • Кератофир • Латит • Монцонит • Монцонитпорфирит • Порфир • Сијенит • Сијенитпорфир • Трахит • Фонолит
3. Базичне магматске стене	Базалт • Габро • Габропегматит • Габропорфирит • Дијабаз • Спилит
4. Ултрабазичне магматске стене	Кимберлит • Коматит • Перидотит