Бакар-сулфат
-
Уколико сте тражили друго једињење, погледајте чланак бакар(I) сулфат.
| Бакар(II) сулфат | |
|---|---|
 |
-sulfate-pentahydrate-sample.jpg) |
-sulfate-unit-cell-3D-balls.png) |
-sulfate-3D-vdW.png) |
| IUPAC име |
|
| Други називи | Куприсулфат плави камен |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 7758-98-7  , 7758-99-8 (пентахидрат) |
| EINECS број | |
| MeSH | |
| RTECS | GL8800000 (анхидрован) GL8900000 (пентахидрат) |
| Својства | |
| Молекулска формула | CuSO4 |
| Моларна маса | 159.61 g/mol (анхидрован) 249.68 g/mol (пентахидрат) |
| Агрегатно стање | плава кристална супстанца (пентахидрат) прљавобели прах (анхидрован) |
| Густина | 3.60 g/cm3 (анхидрован) 2.284 g/cm3 (пентахидрат) |
| Тачка топљења |
110 °C (−4H2O) |
| Растворљивост у води | 31.6 g/100 ml (0 °C) |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | триклинична система |
| Геометрија молекула | октаедар |
| Термохемија | |
| Стандардна моларна ентропија S |
109.05 J K−1 mol−1 |
| Опасност | |
| Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) | ICSC 0751 (анхидрован) ICSC 1416 (пентахидрат) |
| ЕУ-класификација | Опасан по здравље (Xn) Иритант (Xi) Опасан за животну средину (N) |
| EU-индекс | 029-004-00-0 |
| Р-ознаке | R22, R36/38, R50/53 |
| С-ознаке | (S2), S22, S60, S61 |
| Тачка паљења | Не гори |
| Сродна једињења | |
| Други катјони | Никл(II) сулфат Цинк сулфат |
| Осим уколико није наведено другачије, информације су дате за једињења при стандардним хемијским условима (на 25 °C, 100 kPa) |
|
Бакар(II) сулфат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле CuSO4, где је оксидациони број бакра +2. Познато је још и под називом плави камен и представља најважнију со бакра.
Садржај |
Добијање [уреди]
Плави камен се може добити на неколико начина[1]:
- Отпаци бакра загревањем са сумпором у пламеној пећи даје бакар(I) сулфид, који се на ваздуху оксидује у сулфат.
- Може се добити и распршавањем разблажене сумпорне киселине на бакарне отпатке у торњу обложеном оловом, уз присуство ваздуха:
- Добија се и пржењем сулфидних руда бакра, при чему се бакар, али и присутно гвожђе оксидују, па се раздвајају уз помоћ сумпорне киселине. Ипак, раздвајање није потпуно, па плави камен садржи и примесе овог другог оксида.
- Чист сулфат се добија у лабораторији реакцијом куприоксида са сумпорном киселином, а потом кристализацијом.
Физичка и хемијска својства [уреди]
Анхидрована со је врло хигроскопна, што се иначе и користи за доказивање малих количина воде. Може се добити загревањем на изнад 230 °C, када плави камен изгуби воду. На температури од 340 °C гради се базни сулфат, а изнад 650 °C се распада на оксид. На собној температури познат је пентахидрат плаве боје, лако растворљив у води. На 15 °C у 100 грама воде се раствара 32,9 грама сулфата.[1]
Примена [уреди]
Плави камен се употребљава у разним областима људског деловања; у галваностегији, у електричним батеријама, у индустрији боја, посебно израду зелених пигмената, али и у штампању памучних тканина, за импрегнацију дрвета, а помешан са кречним млеком, употребљава се и као фунгицид.[1]
Референце [уреди]
|
|||||
