Бакшиш

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бакшиш (турски bahşiş) или напојница је најчешће мала количина новца која се у знак захвалности или као награда даје некоме за квалитетно обављену услугу.[1]

Бакшиш у разним земљама[уреди]

Бакшиш се даје конобарима, таксистима, носачима, персоналу по хотелима и сл. У хотелима на југу Европе бакшиш се не даје директно персоналу, већ се оставља на столу. У многим културама бакшиш се подразумева, али се у неким азијским хотелима сматра увредом.[2] Међутим, бакшиши су уобичајени у хотелима који угошћују иностране туристе.[3] На Тајвану је бакшиш већ урачунат у цену и износи 10% вредности.[4] Исто је и у Румунији (у ресторанима и за услуге таксија[5]), а слично и у Боливији, где се пристојним сматра 5% од укупне цене.[6] У Уједињеном Краљевству муштерија може да одбије да плати урачунати бакшиш уколико сматра да услуга није одговарајућа.[7] Занимљиво је да у Квебеку и Онтарију послодавци имају право да дају мање плате запосленима за које се очекује да ће добијати бакшиш.[8] У Аустралији бакшиш у казинима се не практикује, јер се повезује са подмићивањем, што је и регулисано законом који важи у Тасманији.[9]

Правила за давање бакшиша[уреди]

С обзиром да постоје другачија правила у разним културама, стручњаци су покушали да дају нека општа правила која ће важити у највећем броју случајева. У Европи се препоручује да бакшиш у ресторану буде од 5 па до 15% од укупне цене, посебно када су у питању скупљи ресторани. За такси услуге та вредност је око 10%, а за носаче у хотелима се под пристојним подразумева евро по торби. Један евро се даје и за организацију превоза или резервацију у неком ресторану. Међутим, посебни прохтеви се награђују и са 15 евра. Савети за обиласке се у хотелима плаћају само захвалношћу. У Јапану је бакшиш увредљив, али не и у Кини где се очекује макар 3% од укупне цене. Напротив, кинески таксисти не очекују бакшиш, али они у Хонгконгу да. У САД величина бакшиша варира од места до места. У већим градовима попут Њујорка очекивани бакшиш је 15% од цене, док је по мањим местима довољан ситниш. Такође, висину бакшиша одређује и екслузивност саме услуге. У скромнијим хотелима бакшиш за носача износи долар по торби, али у скупљим, цена се креће од 2,5 долара па и више уколико је торба тежа. Закључак стручњака је да је најчешће боље оставити нешто него ништа.[10]

Референце[уреди]

  1. ^ Вујаклија, М. 1992. Лексикон страних речи и израза. Просвета: Београд. ISBN 86-07-00672-X
  2. ^ Политикин забавник број 3002, датум: 21.8.2009. Рубрика: „Јесте ли већ чули да...“, страна 2. Издаје и штампа: Политика АД.
  3. ^ A few tips on handling gratuities worldwide
  4. ^ Taiwan Government Information Office."Chapter 20: Tourism". Taiwan Yearbook 2006.
  5. ^ "Tipping_Etiquette_in_Romania"
  6. ^ DHL. "Cultural Tips." How to Ship Internationally.
  7. ^ Restaurant rights: the bill "if the service has been poor. You are entitled to reduce it by the amount shown to be the service charge."
  8. ^ "Minimum Wage Rates Across Canada." Manitoba Labour and Immigration.
  9. ^ Tasmanian Gaming Control Act 1993
  10. ^ Стил-магазин број 137: „Бакшиш није град у Турској!“; датум: 10.8.2009.

Види још[уреди]

Бакшиш треба разликовати од мита, које је по правилу веће вредности и где се очекује услуга која је против закона.