Бакшиш

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бакшиш (турски bahşiş) или напојница је најчешће мала количина новца која се у знак захвалности или као награда даје некоме за квалитетно обављену услугу.[1]

Бакшиш у разним земљама[уреди]

Бакшиш се даје конобарима, таксистима, носачима, персоналу по хотелима и сл. У хотелима на југу Европе бакшиш се не даје директно персоналу, већ се оставља на столу. У многим културама бакшиш се подразумева, али се у неким азијским хотелима сматра увредом.[2] Међутим, бакшиши су уобичајени у хотелима који угошћују иностране туристе.[3] На Тајвану је бакшиш већ урачунат у цену и износи 10% вредности.[4] Исто је и у Румунији (у ресторанима и за услуге таксија[5]), а слично и у Боливији, где се пристојним сматра 5% од укупне цене.[6] У Уједињеном Краљевству муштерија може да одбије да плати урачунати бакшиш уколико сматра да услуга није одговарајућа.[7] Занимљиво је да у Квебеку и Онтарију послодавци имају право да дају мање плате запосленима за које се очекује да ће добијати бакшиш.[8] У Аустралији бакшиш у казинима се не практикује, јер се повезује са подмићивањем, што је и регулисано законом који важи у Тасманији.[9]

Правила за давање бакшиша[уреди]

С обзиром да постоје другачија правила у разним културама, стручњаци су покушали да дају нека општа правила која ће важити у највећем броју случајева. У Европи се препоручује да бакшиш у ресторану буде од 5 па до 15% од укупне цене, посебно када су у питању скупљи ресторани. За такси услуге та вредност је око 10%, а за носаче у хотелима се под пристојним подразумева евро по торби. Један евро се даје и за организацију превоза или резервацију у неком ресторану. Међутим, посебни прохтеви се награђују и са 15 евра. Савети за обиласке се у хотелима плаћају само захвалношћу. У Јапану је бакшиш увредљив, али не и у Кини где се очекује макар 3% од укупне цене. Напротив, кинески таксисти не очекују бакшиш, али они у Хонгконгу да. У САД величина бакшиша варира од места до места. У већим градовима попут Њујорка очекивани бакшиш је 15% од цене, док је по мањим местима довољан ситниш. Такође, висину бакшиша одређује и екслузивност саме услуге. У скромнијим хотелима бакшиш за носача износи долар по торби, али у скупљим, цена се креће од 2,5 долара па и више уколико је торба тежа. Закључак стручњака је да је најчешће боље оставити нешто него ништа.[10]

Референце[уреди]

  1. Вујаклија, М. 1992. Лексикон страних речи и израза. Просвета: Београд. ISBN 86-07-00672-X
  2. Политикин забавник број 3002, датум: 21.8.2009. Рубрика: „Јесте ли већ чули да...“, страна 2. Издаје и штампа: Политика АД.
  3. A few tips on handling gratuities worldwide
  4. Taiwan Government Information Office."Chapter 20: Tourism". Taiwan Yearbook 2006.
  5. "Tipping_Etiquette_in_Romania"
  6. DHL. "Cultural Tips." How to Ship Internationally.
  7. Restaurant rights: the bill "if the service has been poor. You are entitled to reduce it by the amount shown to be the service charge."
  8. "Minimum Wage Rates Across Canada." Manitoba Labour and Immigration.
  9. Tasmanian Gaming Control Act 1993
  10. Стил-магазин број 137: „Бакшиш није град у Турској!“; датум: 10.8.2009.

Види још[уреди]

Бакшиш треба разликовати од мита, које је по правилу веће вредности и где се очекује услуга која је против закона.