Балавац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Балавац
Gymnocephalus cernuus Pärnu River Estonia 2010-01-06.jpg
Систематика
царство: Животиње
тип: Chordata
класа: Actinopterygii
ред: Perciformes
породица: Percidae
род: Gymnocephalus
врста: G. cernuus
Биномијална номенклатура
Gymnocephalus cernuus
Linnaeus, 1758
Екологија таксона

Балавац (лат. Gymnocephalus cernuus) је слатководна, риба, припада породици гргеча Percidae.

Латински назив: Gymnocephalus cernuus

Локални називи: окун, паплајз, смрад

Макс. дужина: 25 cm.

Макс. тежина: 400 g. (у Русији је пронађен балавац од 16 kg )

Време мреста: од априла до маја (понекада и у јуну)

Опис и грађа[уреди]

Балавац има издужено тело. Леђа су му сивозелене боје са црнкастим мрљама, и имају нејасно изражене издужене сиве пеге, а леђна пераја су му срасла, међусобно спојена, и прошарана тамним тачкама. Дебеле бодље се налазе и у подрепном перају. Бокови су му жућкасти боје, а трбух беличаст. Уста су полудоња, а рило је кратко и тупо. Кружни поклопци - образи - такође су снабдевени са 11-12 оштрих бодљи. Има велике буљаве очи мутноплавичасте боје. Крљушт му је дубоко усађена у кожу. Бодље су му шупље попут игала за инјекције кроз које лучи отров из поткожних жлезда (ихтиотоксин), па се после убода осећа интензиван и трајан бол. Глава му је шиљата и без крљушти са мрежом сензорних пора. Има осетљиву бочну линију. Боја тела зависи од околине у којој живи али је најчешће светлозелене са тамним уздужним пругама. Тело балавца је лепљиво и слузаво. Грађом подсећа на бандара.

Балавац који обитује у рекама и језерима са пешчаним дном је светлији од примерака који живе на муљевитом дну. Нарасте око 10-13 cm у просеку, мада има и већих примерака (око 25 cm), и 400 g. У неким језерима Русије уловљени су балавци од 16 kg. Такав гигантски раст зависи пре свега од количине хране које има током целе године.

Навике, станиште, распрострањеност[уреди]

Балавац у мутној води и на ниским температурама, због развијеног чула вида, има способност храњења у мраку. Дању борави у дубокој води, а ноћу, ради исхране, залази у плићаке, јер се храни фауном са дна. Слабо подносе дефицит кисеоника у води. Борави поред стрмих или стеновитих обала, где таласи разбијају и наносе глисте и ларве, а посебно га привлачи ларва комараца. Балавац насељава воде у већим равничарским текућим водама и језерима Европе, са изузетком Шпаније, |Италије и Грчке. Налазимо га у већем делу Сибира, до Бајкала. Живи на дубини 3-5 m, у великим језерима, а и у речицама и великим рекама. Ретко се среће на дубинама мањим од два метра, јер избегава сунчеву светлост и топлу воду. У речним језерима, као риба ноћи и сумрака, живи у јамама испод засенчених обала, али највише воли бране и мостове где налази храну и хладовину. Балавац је мирољубива, друштвена риба, која лети, све време проведе на једном месту сем у случајевима када вода постане превиша топла. Балавац подноси широк распон еколошких и станишних услова укључујући слатку и бракичну воду, мутну и загађену. У Србији је распрострањен у водама црноморског слива.

Размножавање[уреди]

Балавац се мрести два пута годишње, у априлу и мају, а понекада и у јуну. Женка положи 50.000-100.000 јаја икре жућкасте боје, пречника од 0,8 до 1 mm повезане пихтијастом, мада не и лепљивом слузи, на шљунковитом или песковитом дну, у близини обале реке, често на поплављеним теренима током ноћи или у сумрак. Млађ се изваљује након две недеље и изгледа остаје на истом месту до краја лета, појављујући се у плићацима, не достигавши дужину 2,5 cm. Темпо раста код балавца је доста спор. Полну зрелост достижу са две године. Кад се излегу, хране се ситним животињама, а касније ларвама и мало већим животињама.

Литература[уреди]