Балатон (језеро)

Координате: 46° 50′ 42″ С; 17° 44′ 20″ И / 46.845° С; 17.738889° И / 46.845; 17.738889
С Википедије, слободне енциклопедије
Балатон
Балатон
Координате46° 50′ 42″ С; 17° 44′ 20″ И / 46.845° С; 17.738889° И / 46.845; 17.738889
ПритокеЗала
ОтокеШио
Земље басена Мађарска
Веспрем, Шомођ, Зала
Макс. дужина77 km
Макс. ширина14 km
Површина592 km2
Прос. дубина3,2 m
Макс. дубина12,2 m
Над. висина104 m
НасељаКестхељ, Шиофок, Балатонфиред
Балатон на карти Мађарске
Балатон
Балатон
Водена површина на Викимедијиној остави

Балатон (мађ. Balaton, лат. Lacus Pelso, нем. Plattensee, срп. Блатно језеро, словен. Blatenské jazero) је највеће језеро у средњој Европи, и налази се у Мађарској.[1] Река Зала је највећа утока језера а канализован Шио је једина отока из језера.

Са површином од 592 km², дужином од 77 km и ширином од 4 до 14 km, језеро се налази на 104 метара надморске висине, са највећом дубином од 12,2 m (просечна дубина је 3,2 m).

Име[уреди | уреди извор]

Постоји неколико варијанти о пореклу имена Балатон (мађ. Balaton).

  • Описни превод би дао значење „Блатно језеро”, што даје прилог тези да име потиче од словенске речи блато. Међутим Бала (мађ. Bala) нема више никакво значење у модерном мађарском језику, док тон (мађ. ton), има значење „на језеру”.
  • За време Римског царства језеро се звало Плитко језеро (лат. Lacus Pelso), док су Немци користили назив (нем. Plattensee), које има исто значење као и на латинском језику.

Клима[уреди | уреди извор]

Језеро Балатон, са повећаним атмосферским падавинама, утиче на климу околине; има више облачних дана, мању варијацију температуре него остали део Мађарске. Током зиме површина језера је обично замрзнута.

Туризам је веома развијен, највећи промет је од јуна до септембра, где је просечна температура воде 25 °C. За време јачих зима организује се пецање на леду и тако продужава туристичка сезона.

Насеља уз Балатон[уреди | уреди извор]

Насељена места уз Балатон

Северна страна[уреди | уреди извор]

Од истока ка западу:

Балатонфекајар (Balatonfőkajár) - Балатонкаратја (Balatonakarattya) - Балатонкенеше (Balatonkenese) - Балатонфизфе (Balatonfűzfő) - Балатоналмади (Balatonalmádi) - Алшоерш (Alsóörs) - Палознак (Paloznak) - Чопак (Csopak) - Арач (Arács) - Балатонфиред (Balatonfüred) - Тихањ (-{Tihany}) - Асофе (Aszófő) - Ервењеш (Örvényes) - Балатонудвари (Balatonudvari) - Февењеш (Fövenyes) - Балатонакали (Balatonakali) - Занка (Zánka) - Балатонсепезд (Balatonszepezd) - Сепездфирде (Szepezdfürdő) - Ревфилеп (Révfülöp) - Палкеве (Pálköve) - Абрахамхеђ (Ábrahámhegy) - Балатонрендеш (Balatonrendes) - Бадачоњтомај (Badacsonytomaj) - Бадачоњ (Badacsony) - Бадачоњтеремиц (Badacsonytördemic) - Сиглегет (Szigliget) - Балатонедерич (Balatonederics) - Балатонђерек (Balatongyörök) - Воњарцвашхеђ (Vonyarcvashegy) - Ђенешдиаш (Gyenesdiás) - Кестхељ (Keszthely).

Јужна страна[уреди | уреди извор]

Од истока ка западу:

Балатонакаратја (Balatonakarattya) - Балатоналига (Balatonaliga) - Балатонвилагош (Balatonvilágos) - Шошто (Sóstó) - Сабадифирде (Szabadifürdo) - Шијофок (Siófok) - Сеплак (Széplak) - Замарди (Zamárdi) - Сантоди (Szántód) - Балатонфелдвар (Balatonföldvár) - Балатонсарсо (Balatonszárszó) - Балатонсемеш (Balatonszemes) - Балатонлеле (Balatonlelle) - Балатонбоглар (Balatonboglár) - Фоњод (Fonyód) - Белателеп (Bélatelep) - Балатонфењвеш (Balatonfenyves) - Балатонмаријафирде (Balatonmáriafürdő) - Балатонкерестур (Balatonkeresztúr) - Балатонберењ (Balatonberény) - Фенекпуста (Fenékpuszta)

Историја и занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Битка под именом Балатонска офанзива (нем. Operation Frühlingserwachen) се одиграла током Другог светског рата. Битка је била контраофанзива Немачке 6. СС Панцир дивизије против надолазеће Црвене армије. Одиграла се између 6. и 16. марта 1945. године и резултовала је победом Црвене армије.
  • Неколико Иљушина је нађено и извучено из језера, што је остатак из времена комунистичке Мађарске.

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Pongrác Galsai: Der Balaton. Landschaft und Geschichte, Corvina Verlag, Budapest. . 1978. ISBN 978-3-87680-749-2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Anasztázia Koncz: Balaton: Bildband, Corvina Verlag, Budapest. Balaton: Bildbd. Corvina K. 1986. ISBN 978-963-13-2206-4. 
  • Francé, R.: Balaton-Ausschuß der Ungarischen Geographischen Gesellschaft: Resultate der wissenschaftlichen Erforschung des Balatonsees, Wien, Commissionsverlag

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 99. ISBN 86-331-2075-5.