Балатон (језеро)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Балатон
Мапа Балатона
Сателитски снимак Балатона
Зала притока Балатона

Језеро Балатон (мађ. Balaton, лат. Lacus Pelso, нем. Plattensee, срп. Блатно језеро или Blatno jezero, сл. Blatenské jazero) је највеће језеро у Централној Европи, и налази се у Мађарској. Река Зала је највећа утока језера а канализован Шио је једина отока из језера.


Координате: 44°  46′  50"  сгш, 17°  44′  20"  игд
Са површином од 592 km², дужином од 77км и ширином од 4 до 14 километара, језеро се налази на 104 метара надморске висине, са највећом дубином од 12,2 m (просечна дубина је 3,2 m).

Име[уреди]

Постоји неколико варијанти о пореклу имена Балатон.

  • Описни превод би дао значење Блатно језеро, што даје прилог тези да име потиче од словенске речи блато. Међутим Бала нема више никакво значење у модерном мађарском језику, док тон (мађ. ton), има значење: на језеру.
  • За време римске империје језеро се звало Плитко језеро (лат. Lacus Pelso), док су Немци користили назив (нем. Plattensee), које има исто значење као и на латинском језику.

Клима[уреди]

Језеро Балатон, са повећаним атмосферским падавинама, утиче на климу околине; има више облачних дана, мању варијацију температуре него остали део Мађарске. Током зиме површина језера је обично замрзнута.

Туризам је веома развијен, највећи промет је од јуна до септембра, где је просечна температура воде 25° C. За време јачих зима организује се пецање на леду и тако продужава туристичка сезона.

Насеља уз Балатон[уреди]

Насељена места уз Балатон

Северна страна[уреди]

Од истока ка западу:

Балатонфекајар (Balatonfőkajár) - Балатонкаратја (Balatonakarattya) - Балатонкенеше (Balatonkenese) - Балатонфизфе (Balatonfűzfő) - Балатоналмади (Balatonalmádi) - Алшоерш (Alsóörs) - Палознак (Paloznak) - Чопак (Csopak) - Арач (Arács) - Балатонфиред (Balatonfüred) - Тихањ (-{Tihany}) - Асофе (Aszófő) - Ервењеш (Örvényes) - Балатонудвари (Balatonudvari) - Февењеш (Fövenyes) - Балатонакали (Balatonakali) - Занка (Zánka) - Балатонсепезд (Balatonszepezd) - Сепездфирде (Szepezdfürdő) - Ревфилеп (Révfülöp) - Палкеве (Pálköve) - Абрахамхеђ (Ábrahámhegy) - Балатонрендеш (Balatonrendes) - Бадачоњтомај (Badacsonytomaj) - Бадачоњ (Badacsony) - Бадачоњтеремиц (Badacsonytördemic) - Сиглегет (Szigliget) - Балатонедерич (Balatonederics) - Балатонђерек (Balatongyörök) - Воњарцвашхеђ (Vonyarcvashegy) - Ђенешдиаш (Gyenesdiás) - Кестхељ (Keszthely).

Јужна страна[уреди]

Од истока ка западу:

Балатонакаратја (Balatonakarattya) - Балатоналига (Balatonaliga) - Балатонвилагош (Balatonvilágos) - Шошто (Sóstó) - Сабадифирде (Szabadifürdo) - Шијофок (Siófok) - Сеплак (Széplak) - Замарди (Zamárdi) - Сантоди (Szántód) - Балатонфелдвар (Balatonföldvár) - Балатонсарсо (Balatonszárszó) - Балатонсемеш (Balatonszemes) - Балатонлеле (Balatonlelle) - Балатонбоглар (Balatonboglár) - Фоњод (Fonyód) - Белателеп (Bélatelep) - Балатонфењвеш (Balatonfenyves) - Балатонмаријафирде (Balatonmáriafürdő) - Балатонкерестур (Balatonkeresztúr) - Балатонберењ (Balatonberény) - Фенекпуста (Fenékpuszta)

Историја и занимљивости[уреди]

  • Битка под именом Балатонска офанзива (нем. Operation Frühlingserwachen) се одиграла током Другог светског рата. Битка је била контраофанзива Немачке 6. СС Панцир дивизије против надолазеће Црвене армије. Одиграла се између 6. и 16. марта 1945. године и резултовала је победом Црвене армије.
  • Неколико Иљушина је нађено и извучено из језера, што је остатак из времена комунистичке Мађарске.

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Pongrác Galsai: Der Balaton. Landschaft und Geschichte, Corvina Verlag, Budapest, 1978, ISBN 3-87680-749-2
  • László Trunko: Sammlung geologischer Führer Band.91, 2000, ISBN 3-443-15073-X
  • Anasztázia Koncz: Balaton: Bildband, Corvina Verlag, Budapest, 1986, ISBN 963-13-2206-8
  • Francé, R.: Balaton-Ausschuß der Ungarischen Geographischen Gesellschaft: Resultate der wissenschaftlichen Erforschung des Balatonsees, Wien, Commissionsverlag