Балван револуција

Из Википедије, слободне енциклопедије

Балван револуција је назив за низ догађаја из 1990. године који су се догодили у Хрватској, а који су водили ка стварању САО Крајине и каснијој ескалацији међунационалних напетости. У овој фази још нема назнака о оружаним сукобима, али се спроводи диференцијација на политичкој сцени и припрема идеологија и иконографије које ће нередних година бити доминантне.

Победа ХДЗ[уреди]

После своје победе у априлу 1990. године Хрватска демократска заједница (добила је 41,5 % гласова и 67 % места у доњем дому парламента) почела је реализацију свога програма националне и државне искључивости, успостављајући континуитет, нарочито на плану државне иконографије, са нацистичком Павелићевом НДХ из времена Другог светског рата.

Срби су приступили у лето 1990. формирању сопствене националне странке СДС и временом сопствене аутономне области под називом - Српска Аутономна Област Крајина или скраћено САО Крајина. Иако је СДС изашла на изборе у Хрватској, није добила велико поверење бирача, Срби су се углавном изјаснили у прилог реформисаним комунистима, странци коју је предводио Ивица Рачан.

Врло брзо после победе Туђманова власт променила је заставу и грб, називе улица и тргова (Трг жртава фашизма постао је Трг хрватских владара[1]) и најавио усвајање новог Устава и расписивање референдума о самосталности Хрватске. Лидер СДС-а Јован Рашковић, психијатар по занимању, није успевао да утиче на Фрању Туђмана да одустане од планова за државно-националну ексклузивност, а нарочито није успео да заустави настојања да се Срби изоставе из конституционалне структуре хрватске државе и преведу у статус националне мањине или чак мање од тога. Све то је било пропраћено неоусташком еуфоријом, тријумфализмом, помпезним величањем ирационалних националних митова, по којем је Туђманова владавина остала препознатљива.

Рашковић је био умерен политичар и његов програм није обухватао никакво етничко цепање територија. Ипак, суочен са јасним сепаратистичким тенденцијама Хрватске, рекао је да:

Викицитати „ако се Хрватска отцепи, Срби у Хрватској имају право да одлуче с ким и на чијој територији желе да живе”
({{{2}}})

Јован Рашковић је убрзо почео да бива потиснут на политичкој сцени Срба у Хрватској, заједно са урбаним делом српског становништва, а носилац политичког организовања постале су руралне средине које су и по менталитету и по начину живота подесне за националну хомогенизацију и организовање оружане побуне.

Референдум Срба[уреди]

Референдум Срба заказан је за 19. август 1990. Било је то још једно од квазиизјашњавања с унапред познатим исходом, каква су бар једном користила руководства у свим републикама бивше СФРЈ. Питање је гласило „да ли сте за српску аутономију?“, а право гласа имали су Срби који живе или су рођени на подручју области предвиђених за аутономију.

Околност да Срби имају и територију и становништво и власт спремну да спроведе референдум била је изазов власти у Загребу која је тек требало да изађе из своје оперетске фазе и покаже озбиљност и способност у спровођењу амбициозног националног програма. Два дана уочи референдума, Хрватска, која се обавезала да једном засвагда заведе ред, упућује наоружану колону ка Книну, срцу побуне. Колона је заустављена барикадама од оборених стабала - по чему је читав догађај добио назив „Балван револуција“. Три хеликоптера хрватског МУП-а су се запутила да искрцају полицајце који би требало да преузму контролу над градом, међутим, пресрели су их ловци Ратног ваздухопловства и натерали да се врате. Иако ће дуго покушавати да одржи неутралност, комунистичка ЈНА била је природни савезник у супротстављању новој хрватској власти.

Већ тада је изгледало да ће се у Југославији догодити грађански рат. Лета 1990. године пресудило је можда то што ниједна страна - ни Хрвати ни Срби у Хрватској технички ни организационо нису били спремни за то.

Референце[уреди]

  1. ^ Parenti (2002), стр. 44-45.

Литература[уреди]

  • Валецкий, Олег Югославская война 1991—1995. — Москва: Крафт+, 2011. — 528 p. —. ISBN 978-5-93675-180-6.
  • Главаш Душан Наша Крајина: ратни дневник 1990—1995. године. — Књига-комерц, 205. — 230 с. — ISBN 86-7712-081-5
  • Гуськова Елена Юрьевна История югославского кризиса (1990—2000). — М.: Русское право/Русский Национальный Фонд, 2001. — 720 с. — ISBN 5-94191-003-7
  • Дакић М. Крајина кроз вијекове: из историје политичких, националних и људских права српског народа у Хрватској. — Београд, 2002.
  • Радослав И. Чубрило, Биљана Р. Ивковић, Душан Ђаковић, Јован Адамовић, Милан Ђ. Родић и др. Српска Крајина. — Београд: Матић, 2011. — 742 с.
  • Штрбац, Саво Рат и ријеч. — Бања Лука: Графид, 2011. — 190 с. —. ISBN 978-99938-53-74-9.
  • Чубрило Раде Успон и пад Крајине. — Београд: Друштво «Српска Крајина», 2002. — 250 с. — ISBN 86-82199-05-X
  • Barić, Nikica. Srpska pobuna u Hrvatskoj 1990.-1995. — Загреб: Golden marketing. Tehnička knjiga, 2005.
  • Vrcelj, Marko. Rat za Srpsku Krajinu: 1991–1995. — Белград: Srpsko kulturno društvo "Zora", 2002. —. ISBN 978-86-83809-06-6.
  • Crnobrnja, Mihailo (1996). The Yugoslav Drama. McGill-Quenn's University Press. ISBN 978-0-7735-1429-4. 
  • Parenti, Michael (2002). To Kill a Nation: The Attack on Yugoslavia. London: Verso. ISBN 978-1-85984-776-3. 

Спољашње везе[уреди]