Балдуин I Фландријски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Балдуин I Фландријски

Кип Балдуина Фландријског, дело познатог вајара Винсента Јацкуета у Монсу
Кип Балдуина Фландријског, дело познатог вајара Винсента Јацкуета у Монсу

Датум рођења јул 1172.
Датум смрти 1205.
Место смрти Велико Трново (Бугарска)
Титула Латински цар,
Белгијски гроф
Период (1194—1205) (белгијски гроф),
(1204—1205)
Претходник/ци Балдуин V Белгијски (у Белгији)
Наследник/ци Хенрик Фландријски
Порекло и породица
Династија Династија Ено
Отац Балдуин V Белгијски
Мајка Маргарита Фландријска
Супружник/ци Марија од Шампање

Балдуин I Фландријски (јул 1172-1205) латински цар (1204—1205). Био је син Балдуина V Белгијског и Маргарите Фландријске.

Четврти крсташки рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Четврти крсташки рат
Крсташки ратови
Сељачки поход 1095. Пад Едесе 1144. Саладин
Пад Јерусалима 1187. Дечји поход 1291. Пад Акре 1291.
Крсташки ратови

Почетак рата[уреди]

Гроф Балдуин IX Фландријски, био је веома јака личност у своје време, па се са одушевљењем отишао 1198. године у IV крсташки рат против Египта, али рат је тек почео 1202. године. Укупно се скупило 30.000 крсташа од којих су 4500 били коњаници. Крсташи нису имали 85 000 сребрних марака, колико им је требало да плате превоз, па им је деведесетогодишњи слепи млетачки дужд Енрико Дандоло због мржње према Византији понудио превоз од 35 000 марака против Византије. После дугих преговора један део крсташа је пристао док је други део тражио да се крене према Сирији. Чак и онај мали број Крсташа који су кренули из Француске за Египат окренули су се против Византије. Млетачка флота је кренула 8. октобра 1202. године на исток са крсташима.

Пад Задра и осталих градова[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пад Задра

Иако се папа противио крсташи су кренули ка Цариграду. Кад су стигли под Задар становништво се уплашило и истакло барјак да би изгледало да подржавају поход, али немилосрдни Енрико Дандоло је 23. новембра опљачкао град. Почетком децембра у Задар је из средње Европе стигао византијски принц Алексије IV Анђео највећи крсташки савезник на Балканском полуострву. Уз његову помоћ крсташи су око 7. априла 1203. године освојили Дубровник и Драч са отрантским вратима. Флота је наставила и искрцала се на острву Крф где је љута што град Крф није хтео да се преда пљачкала и палила док није наставила 24. маја ка острву Андрос, које су крсташи такође опљачкали и попалили. Прошавши кроз Хелеспонт, искрцали су се у Абидосу.

Улазак крсташа у Цариград

Пад Цариграда[уреди]

23. јуна млетачка флота је стигла у Сан Стефано и почела да опседа Цариград. Сам византијски цар Алексије III Анђео, кад је видео да његов зет Теодор I Ласкарис безуспешно покушава да одбрани град, 17. јула је побегао у Бугарску. Ослепњени Исак II Анђео који је владао Византијом од 1185. до 1195. враћен је на престо, а 1. августа Алексије IV Анђео његов син крунисан је за његовог сувладара. Млечани којима се није напуштао Цариград, тражили су исплату од 100.000 сребрних марака за помоћ, а кад то од Алексија нису добили, наставили су опсаду. Почетком јануара 1204. године народ незадовољан Алексијем га ја задавио, а Исак ја умро од страха. За цара је доведен војвода Алексије V Дука Мурзуфл. Крсташи су 13. априла освојили град, неколико дана пре тог догађаја Алексије V је побегао, а за цара је изабран Теодор, који је побегао у Никеју и ту основао државу. Уследиле су пљачке града. Балдуин је чак и подметнуо пожар који је уништио део града. Пад Цариграда донео је велике промене на Балкану.

Крунисање за цара[уреди]

Енрико је Балдуина као оданог вођу похода, због тога што је био јака личност довео до титуле латинског цара, а овај је за константинопољског императора крунисан 16. маја у опљачканој Аја Софији. Балдуин се показао као веома моћан император.

Латинско царство и остале државе настале на рушевинама Византије после Четвртог крсташког похода, око 1204.

Оснивање нових крсташких држава[уреди]

Крсташи су основали још неколико крсташких држава:

У тим државама владали су ситни француски племићи, и све те државе биле су латински вазали. Најмоћнија од њих била је Солунска краљевина којом је владао маркгроф Бонифације Монфератски, којег је поставио Енрико јер се плашио да би могао да уништи Латинско царство, пошто се Бонифације највише надао тој титули.

Подела територија[уреди]

После освајања Цариграда Млечани су уграбили: Мореју, Епир, Илирик, Крит, Јонска острва, Галипоље, један део Киклада, један део Спорада, део Албаније, један део Тракије и један део Цариграда, у коме су поставили за надбискупа Тому Морозинија.

Борбе са Никејцима и Бугарима и убиство[уреди]

Балдуин је са крсташима напао Никејце и после победе код Појманенона, на малоазијској страни Хелеспонта у децембру 1204. године и освојио је већи део Битаније. Бугарски краљ Калојан му је у то време објавио рат. Балдуин му се супроставио и код Андријанопоља 15. априла 1205. године, и био заробљен заједно са латинским, антицарем Никеје, Лујем од Блоа. Балдуин је у Великом Трнову убијен на грозан начин.

Литература[уреди]

  • Angold, Michael (2003). The Fourth Crusade: Event and Context. Harlow: Pearson. ISBN 978-0-582-35610-8. 
  • Cohn, Norman (1970), The Pursuit of the Millennium, Oxford, UK: Oxford University Press .
  • Evergates, Theodore (1999). Aristocratic Women in Medieval France. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1700-1. .
  • Gibbon, Edward (1788-89). „Chapter LX: The Fourth Crusade“. The History of the Decline and Fall of the Roman Empire. VI. London: Strahan & Cadell. 
  • Gislebert of Monslast2=Napran (2005). Chronicle of Hainaut. Woodbridge, Suffolk: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-120-4. .
  • Harris, Jonathan, 'Collusion with the infidel as a pretext for military action against Byzantium', in Clash of Cultures: the Languages of Love and Hate, ed. S. Lambert and H. Nicholson, Turnhout: Brepols, 2012, pp. 99-117. ISBN 978 2503 520643
  • Van Tricht, F., The Latin Renovatio of Byzantium: The Empire of Constantinople (1204-1228), Leiden: Brill, 2011
  • Moore, John C. (January 1962), „Baldwin IX of Flanders, Philip Augustus and the Papal Power“, Speculum (Medieval Academy of America) 37 (1): 79-89, DOI:10.2307/2850600, JSTOR 2850600 .
  • Wolff, Robert Lee (July 1952), „Baldwin of Flanders and Hainaut, First Latin Emperor of Constantinople: His Life, Death, and Resurrection, 1172–1225“, Speculum (Medieval Academy of America) 27 (3): 281-322, DOI:10.2307/2853088, JSTOR 2853088 .



Претходник:
нико
Латински цар
(1204—1205)
Наследник:
Хенрик Фландријски
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}