Балеарска острва
Из Википедија
| Балеарска Острва | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
 |
|||||
|
|
|||||
| Држава |  Шпанија |
||||
| Главни град | Палма де Мајорка | ||||
| Језик провинције | каталонски | ||||
| Званични језици | каталонски, шпански | ||||
| Назив становника | Балеарци, Балеарке | ||||
| Број становника (INE 2006) |
1.001.062 | ||||
| Површина | 4.992 км² | ||||
 |
|||||
| Број посланика | |||||
| Конгрес | 8 | ||||
| Сенат | 4 | ||||
| Председник | Ђауме Матас Палоу (PP) | ||||
| Интернет страница | |||||
Балеарска острва или Балеари (шп. Islas Baleares/Baleares; катал. Illes Balears/Balears) је аутономна покрајина Шпаније која се налази на острвима архипелага у Средоземном мору. Архипелаг се састоји од две групе острва:
- Острва Химнесијас (шп. Islas Gimnesias): Мајорка (шп. Mallorca), Менорка, (шп. Menorca), Кабрера шп. Cabrera и још неколико омањих острва
- Острва Питијусас шп. Islas Pitiusas): Ибиза шп. Ibiza ) и Форментера (шп. Formentera) поред неколико омањих острва.
Главни град је Палма де Мајорка шп. Palma de Mallorca) који се налази на највећем острву, Мајорци. Званични језици су каталонски и шпански.
Рибарство, пољопривреда и туризам су главна извор прихода на острвима. Узгајају се тропско воће, грожђе, маслине, пшеница, смоква, поврће, и бадеми. Воће, вино, маслиново уље и свиње се извозе. Главне индустрије су производња ципела и мајолика лонаца.
Острва су позната као одмаралишта. Први становници су били Ибери. Касније ће на острва долазити Феничани и Грци, а нешто касније освојиће их Картагињани и на крају, Римљани. У VIII веку претрпеће освајачке походе Мавара и постали су база пиратима. Ђауме I, краљ Арагона, истерао је Маваре 1229. године.
|
Овај незавршени чланак Балеарска острва, тиче се Шпаније. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
Аламбра • Хенералифе • Албајзин • Пећина Алтамира • Краљеваска палата Аранхуез • Археолошко налазиште у Мериди • Археолошко налазиште Тарако, Каталонија • Археолошко налазиште Атапуерка • Авила са црквама ван зидина тврђаве • Катедрала у Бургосу • Стари град Касерес • Цркве каталонске романике у Ваљ де Боју • Катедрала у Севиљи • Алказар у Севиљи • Архив Индија, Севиља • Стари град Кордоба • Стари град Куенка • Национални парк у Доњани • Ескоријал • Национални парк Гаранхонај • Ибиза • Рудници злата Медулас • Мудехарска архитектура Арагона • Споменици Овиједа • Краљевина Астурија • Палата каталонске музике, Барселона • Болница Сан Пау, Барселона • Шума палми у Елчеу • Манастир Поблет, Каталонија • Национални парк Монперду на Пиринејима • Пиринеји • Ренесансни споменици у Убеди • Ренесансни споменици у Баези • Пећинско сликарство медитеранског басена на Иберијском полуострву • Римске зидине у Лугу • Пут за Сантијаго • Саламанка • Сан Кристобал де ла Лагуна • Манастири Сан Миљан Јусо и Сусо • Краљевски манастир Санта Марија де Гвадалупе • Сантијаго де Компостела • Стари град Сеговија • Аквадукт у Сеговији • Пијаца свиле у Валенсији • Стари град Толедо • Универзитет и стари град у Алкали де Енарес • Баскијски мост • Парк Гуељ • Палата Гуељ • Фасада Христовог рођења и крипта катедрале Саграда Фамилија • Каса Мила • Каса Висенс • Каса Батљо • Крипта у Колонији Гуељ
Аутономне покрајине
Андалузија · Арагон · Астурија · Балеарска острва · Баскија · Валенсија · Галиција · Екстремадура · Канарска острва · Каталонија · Кастиља и Леон · Кастиља-Ла Манча · Кантабрија · Риоха · Мадрид · Мурсија · Навара
Аутонономни градови
Мелиља · Сеута
Суверене територије
Чафаринска острва · Пењон де Алусемас · Пењон де Велез де ла Гомера
