Балканске игре

Из Википедије, слободне енциклопедије

Балканске игре (БИ) су регионална спортска такмичења у различитим спортским гранама између земаља Балканског полуострва. У неким спортовима то такмичење носи назив игре, а у неким шампионат или куп при чему јје без обзира на назив увек реч о службеном спортском такмичењу за подручје Балкана.

Историјат[уреди]

Први пут се расправљало о могућности организовања Балканских атлетских игара 1924. године на годишњој скупштини Југословенског лакоатлетског савеза. Идеја је отишла у јавност 1927 када је бугарска национална федерација предложила организовање такмичења младих из свих земаља Балкана,

Као први домаћин предложена је Софија. Исте године Југославија предлаже одржавања пливачког првенства Балкана у Сплиту, али се све завршило само на предлозима. Годину дана касније 1928. пред одржавање Олимијских игара у Амстердаму, грчки савез покреће акцију за одржавање Балканских игара. На састанку у Амстердаму непосредно по завршетку Олимпијских игара, представници балканских земаља су једногласно одлучили да се 1929. године у Атини одрже пробне Балканске игре у атлетици. На тим играма су учествовали атлетичари из Бугарке, Грчке, Југославије и Турске. Тада су израђене и службене пропозиције Балканских игара, које је за Југославију потписао Мирослав Добрин. Тим пропозицијама је утврђено даће се игре у атлетици одржавати сваке године и да ће земље које буду учествовале на играма послати најмање 20 такмичара и једног руководиоца. Тадаје издато и саопштење којим се потврђује равноправност свих учесника игара, и право Грчке да организује прве игре. Било је договорено да се убудуће игре организујз у оним спортовима који се негују у Балканским земљама.

Прве службене игре у атлетици одржане су у Атини 1930. године. Од тада па до 1940. одржано је 11 таквих такмичења. Између два рата одржане су пош игре у рвању (6 пута), фудбалу (7 пута) и бициклизму (1 пут). После завршетка Другог светског рата игре се обнављају, па се 1946. одржана су у гимнастици, фудбалу, одбојци, пливању, ватерполу, стрељаштву и шаху, а 1947. су проширени на бокс и скијање. Атлетска такмичења су обновљена 1953. одржавањем 12. Балканских игра у Атини. у 1947. до прве половине 1948. такмичења у неким спортовима су проширене са учесницима из Мађарска|Мађарске, Чехословачке и Пољске, па су одржане под називом Балкансо-средњоевропке игре. Касније је у програм уврштене и кошарка (1959. за мушкарце, а 1963. за жене), тенис (1960. за мушкарце а 1966. за жене) стони тенис (1964), аутомобилизам (1969) и бициклизам (1971).

Литература[уреди]

  • Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб, 1974
  • Тридесет година 48–78 Атлетског савеза Србије — Београд 1981. Атлетски савез Србије
  • Четрдесет година 48–88 Атлетског савеза Србије — Београд 1988. Атлетски савез Србије