Балканско ратно ваздухопловство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Royal Air Force- Italy, the Balkans and South-east Europe, 1944-1945. CNA3054.jpg

Балканско ратно ваздухопловство (енгл. Balkan Air Force; БАФ) у чијој су оперативној и административној надлежности, између осталих формација, биле и Прва и Друга ескадрила НОВЈ, формирано је 7. јуна 1944. године, са троструким задатком:

  1. координирање операција са британским копненим снагама на Балканском полуострву
  2. усклађивање дејстава над територијом Југославије према тражењима Врховног штаба НОВ и ПОЈ
  3. вођење операција над источним Средоземљем.

Јединице Балканског ратног ваздухопловства биле су променљивог састава. Непосредно по формирању Балканске ваздухопловне снаге сатојале су се из десет сквадрона различитих националности - у њима су служили војници и официри из Југославије, Италије, Грчке и Пољске. Балканско ваздухопловство је дисциплински било потчињено РАФВР (енгл. Royal Air Force Voluntary Reserve). За команданта је именован ваздухопловни вицемаршал (енгл. air vice-marshal) Вилијам Елиот (енгл. William Elliott). Крајем 1944. године Балканско ратно ваздухопловство прерасло је у крупну ваздухопловну снагу са 21 ловачким сквадроном, осам сквадрона средњих и два сквадрона тешких бомбардера у свом саставу.[1]

У периоду од 7. јуна 1944. до 7. маја 1945. године, БАФ је превезао око 1.200 тона разног материјала, а РАФ, од јуна 1941. до краја рата укупно око 16.600 тона. Над Југославијом РАФ је извршио укупно 11.632 авио-полетања, од чега 8.640 ратних задатака гађања, ракетирања и бомбардовања.[2]

БАФ је у септембру 1944. извео са јединицама НОВЈ заједничку операцију „Ратвик“ против непријатељских комуникација на западном Балкану.

Балканско ратно ваздухопловство интензивирало је дотадашње логистичке везе са НОВ и ПОЈ на терену. Значајно се повећала евакуација рањеника и болесника, као и допремање ратног материјала, хране и одеће. Први рањеници смештени су у савезничке војне болнице у местима Грумо и Таранто у Италији, као и на Малти. Врховни штаб НОВ и ПОЈ је успоставио Санитетску војну мисију НОВЈ у Италији. Већ у августу 1944. у савезничким војним болницама налазило се око 7.000 рањеника.

У савезничке војне болнице евакуисано је око 15.600 рањеника и болесника, и то:

  • из Босне и Херцеговине, са аеродрома и летелишта: Медено поље - 1.800; Купрешко поље - 29; Гламочко поље - 214; Благајско поље - 180; Гацко - 203; Тичево - 500 и Осмаци - 1.100; укупно - 4.100;
  • из Хрватске, са летелишта: Вргин Мост и Горње поље - 967; -Шаламунићи - 100; Милашевац и Бучањ - 267; Крбавско поље - 561. и Воћин - 1500; или укупно - око 3.400;
  • из Црне Горе: Доња Брезна - 1059; Беране - 1700; Његовуђе - 390 и Никшић - 90, или укупно - око 3250;
  • из Словеније: Оток - 140; Стари Трг - 100; Надлеско - 355; Красинец - 2041, укупно око 2650;
  • Из Србије: Шуљам - 98; Моровић - 27 и Карловчић - 90 (односно из Војводине - 215); Сокобања - 70; Шљивовица - 298; Косанчић - 112; Мирошевац - 240; Бојник - 200 и из Топлице - 100, укупно из Србије - 1235 рањеника и болесника.[3]

Током дејстава над Југославијом савезничко ваздухопловство је у више махова неплански, некоординирано, а најчешће услед непотпуне идентификације циљева и земене објеката тукло југословенске јединице, дејствовало по југословенским авионима и потапало пловна средства Морнарице НОВЈ. Тако је 20. октобра 1944. године пет британских спитфајера напало изнад Далмације поштански авион НОВЈ у коме се налазио командант Осмог корпуса НОВЈ Владо Ћетковић, који је том приликом погинуо.

Јединице НОВ и ПОЈ спасавале су оборене савезничке пилоте на целој територији Југославије. Са подручја Словеније и Истре спашено је 303 америчка и 389 британских пилота и осталих чланова посада, [4] а само до средине 1944. у Италију је евакуисано нешто више од 1000 савезничких ваздухопловаца, спасених на територији Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине, или укупно близу 4.000 пилота и чланова посада, у периоду 1943—1945. Волтер. Р. Робертс у књизи „Тито, Михаиловић и савезници, 1941 - 1945“ (Tito, Mihailovic and the Allies 1941-1945) наводи податак о 2.000 спасених авијатичара.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ Leary (1995), стр. 12.
  2. ^ ПЕЈЧИЋ, Предраг: Прва и Друга ескадрила НОВЈ, (352 Yugoslav Squadron - 351 Yugoslav Squadron), Београд : Војноиздавачки и новински центар. Команда РВ и ПВО, 1991
  3. ^ ПЕЈЧИЋ, Предраг: Прва и Друга ескадрила НОВЈ, (352 Yugoslav Squadron - 351 Yugoslav Squadron), Београд : Војноиздавачки и новински центар, Команда РВ и ПВО, 1991
  4. ^ Allied Airmen and Prisoners of War Rescued by the Slovene Partisans}-, у издању Истраживачког института у Љубљани
  5. ^ Walter R. Roberts: Tito, Mihailovic, and the Allies, 1941-1945, New Brunswick, N.J., Rutgers University Press, 1st Edition. edition (January 1, 1973)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]