Балти династија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Балти династија је краљевска династија Визигота, германског народа који се супротставио Римском царству које је било у опадању. Балти су добили име по готској речи балпа или балта (balþa (baltha)) што значи ћелав. Такође су се звали Балти династија, Балтунзи, или Балтинзи. Чланови ове династије називају се Балтима.

Историја[уреди]

Балти су били германска група која се борила за превласт са осталим готским народима. Били су директни противници Амалија. Међутим, краљевску династију је основао Аларик I који је освојио и опљачкао Рим у августу 410. године. Династија ће владати великим делом територије римске Галије, а касније и Хисопанијом где ће основати Визиготско краљевство које је трајало до 711. године када је уништено маварском инвазијом са севера Африке.

Директна линије је нестала 420. са Валијином смрћу, међутим њега је наследио Алариков незаконити син, тако да се династичка линија наставила преко незаконите деце.

Од Балта су потекле неке племените европске породице, као на пример Дон Пелајо из Астурије, или династија Капета из Француске.

Овој династији припадали су следећи визиготски краљеви:

Литература[уреди]

  • Henry Bradley, The Goths: from the Earliest Times to the End of the Gothic Dominion in Spain. Second edition, 1883, New York: G.P. Putnam's Sons, chapter 1.
  • Peter Heather, The Goths: The People of Europe. Blackwell, 1996

Види још[уреди]