Балша II Балшић
- За остале употребе, погледајте чланак Балша Балшић.
| Балша II Балшић | |
|---|---|
| Датум рођења | непознат |
| Место рођења | непознато |
| Датум смрти | погинуо,18. септембра 1385. |
| Место смрти | Саурско поље, код Берата, данашња Албанија. |
| Титула | господар Зете и дука (херцег) Драча. |
| Период | 1378 — 1385. |
| Претходник/ци | Ђурађ I Балшић |
| Наследник/ци | Ђурађ II Страцимировић Балшић |
| Порекло и породица | |
| Династија | |
| Отац | Балша I |
| Супружник/ци | Комнина (кћи валонског деспота Јована Асена) |
| Потомство | Руђина (ћерка) |
Балша II Балшић је био српски великаш из династије Балшића. Заједно са браћом (Страцимиром и Ђурђем) и оцем (Балшом) проширио је власт своје породице на Скадар (1360) и предео између Скадарског језера и Јадранског мора, а највероватније и на град Бар[1]. Они су 1361. године постали почасни дубровачки грађани, а наредне године и млетачки.
Током рата између Србије (Војислава Војиновића) и Дубровника (1361 — 1362), Балшићи су стали на страну Дубровчана. Већ 1363. године отпочели су сукоби на југу њихових поседа, против кнеза Карла Топије, који су окончани 1366. године, уз посредовање Дубровчана.
У то доба, Балша II се оженио Комнином, ћерком Јована Асена, брата супруге Душана Силног Јелене, чиме је постао господар Валоне,Берата,Канине и Химаре, на југу данашње Албаније. После слома браће Мрњавчевића у Маричкој бици,26.09.1371. године, Балшићи су упали у њихове земље и проширили своју власт на Пећ и Призрен, а нешто касније својим поседима на неколико година (1373 — 1377) прикључују залеђе Дубровника (Конавље,Требиње и Драчевицу).
Након смрти његовог брата Ђурђа (13.01.1378), власт над државом Балшића преузима његов преостали брат, Балша II.
Супарништво са босанским краљем [уреди]
Након избијања великог рата између Венеције и Ђенове, 13.08.1378. године, Млечани заузимају Котор и врше власт до јуна 1379. када их је которска властела збацила и омогућила да град пређе у руке угарског краља Лудовика I Анжујског (1326-1382). Млетачка посада и даље је остала у которској тврђави, до завршетка рата са Ђеновом, 1381.године. Међутим, због неспособности да одржи ред у граду, долази до привременог збацивања племићке власти од стране пучана (povolo) предвођених стрјешинама (caporali del povolo). Врховну власт обавља само угарски капетан, све док уз помоћ Дубровчана патрицијска власт у Котору није рестаурисана. Непријатељство између Балше II и босанског краља Твртка I било је видљиво и у том периоду, мада су Угарска, Босна и Зета биле на страни Ђенове ( то није спречавало Балшу II да буде у сталној вези са Венецијом и држи код себе млетачке грађане). Још 17.09.1379. године, војска босанског краља је доспјела до Спужа, али резултат овог похода није познат. Између осталог, Зета и краљевина Босна жељеле су за себе угарски Котор. Почетком јесени 1382 и током 1383. године, замјерајући се Угарској краљевини, Балша II врши опсаду Котора, мада није имао средстава да одсијече град са морске стране. Такође, у години (1384) када је Котор за кратко прешао у руке босанског краља Твртка I (касније,1385. године, са тим се формално сагласила и угарска краљица Марија Анжујска) вршена је опсада од стране Зећана. Супарништво између Балше II и Твртка I није се тицало само Котора, већ и територије Конавља и Требиња, којима је до 1377. године госпдарио Балшин претходник, Ђурађ I Балшић. На тој територији, коју је Балша II покушавао да поврати од Босне, у прољеће 1382. године, у циљу трговине (посебно сољу) босански краљ Твртко I Котроманић , поред рјечице Суторине, на улазу у Боку Которску, полаже темеље трга Новог. Назвао га је именом „Свети Стефан“(који назив није прихватан у народу). Овај трг је представљао опасну конкуренцију Дубровчанима, који су се позивали на то: да су стари, законити тргови соли, били само: Дријева, Дубровник, Котор и Св. Срђ. Босански је краљ ипак попустио под притиском Дубровчана и одустао од трговине сољу у Новом, па је овај трг у сљедећих педесет година изгубио значај и био прилично занемарен, све до појаве херцега Стефана Вукчића Косаче. Годину дана по формирању Новог, Балша II са војском врши упадe у Конавље, али не успијева да их припоји зетској држави.
Дука од Драча [уреди]
Балша II се учврстио у области Берата и Валоне[1], а затим је обновио сукобе са Карлом Топијом (1382) и после неколико напада, успео је да заузме Драч, почетком 1385. године, тако да се већ у априлу исте године, потписује као дука драчки[1].
У борби против Балше, Карло је затражио војну помоћ султана Мурата I, који је ка Берату упутио снаге предвођене Хајредин Пашом. Далеко бројнија отоманска војска[2], потукла је 18.09.1385. године у бици на Саурском пољу код Балша, недалеко од Берата, српске снаге, а у бици су погинули Балша II и Иваниш Мрњавчевић[a].
После Балшине смрти, кратко је владала његова удовица Комнина, после чега је власт над пределима северно од Драча преузео његов братанац Ђурађ Страцимировић.
У свом браку са Комнином, Балша II је имао једну ћерку, Руђину, која се 1391. године удала за Мркшу Жарковића[3][4].
Напомене [уреди]
- ^ Учешће Иваниша Мрњавчевића у овој бици помиње се у делу Мавра Орбинија, штампаном 1601. године.
Референце [уреди]
- ^ а б в Андрија Веселиновић Радош Љушић, „Српске династије“ , Нови Сад, 2001. ISBN 86-83639-01-0
- ^ Група аутора, „Историја српског народа II“ , Београд, 1982.
- ^ „Genealogy - Balkan states: The Balsici“ Приступљено 4. 6. 2010
- ^ „Medieval Lands project - Montenegro: ''Balšići''“ Приступљено 4. 6. 2010
Литература [уреди]
- Група аутора:Историја Црне Горе, Титоград,1970.године - књига 2, том 2; Издање Редакције за историју Црне Горе.
- Андрија Веселиновић Радош Љушић, „Српске династије“ , Нови Сад, 2001. ISBN 86-83639-01-0
- „Medieval Lands project - Montenegro: ''Balšići''“ Приступљено 4. 6. 2010
Види још [уреди]
| Претходник: Ђурађ I |
Владар Зете (1378 — 1385) |
Наследник: Ђурађ II |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |