Банатска република

Из Википедије, слободне енциклопедије
Банатска република
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Banat Republic bgiu.png
Територија Банатске републике упоређена са модерним државним границама
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Главни град Темишвар
Становништво 1.582.133
Друштво
Званични језици немачки, румунски, српски, мађарски
Религија православље, католицизам, протестантизам
Владавина
Облик владавине Република
Титула владара Председник
Владар Ото Рот
Историјско доба Савремено доба
Оснивање 1918.
Престанак 1918.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Хабзбуршка монархија (Војводство Србија и Тамишки Банат) Банат, Бачка и Барања State Flag of Serbia (1882-1918).svg
Овај чланак је део серије о
историји Војводине:
Детаљна мапа Банатске републике
Мапа предложене Републике Банатије (предлог су изнели Немци из Баната на Мировној конференцији у Паризу 1920. године)

Банатска република је била краткотрајна држава, проглашена 31. октобра 1918. у Темишвару, након распада Аустроугарске.

Историја[уреди]

Приликом проглашења републике, формирано је Банатско народно веће, које се састојало од по пет представника следећих народа: Немаца, Мађара, Срба и Румуна.

Цивилни повереник Републике је постао др. Ото Рот, док је војни заповедник постао Алберт Барта. Мађарска влада је признала независност Банатске републике. У том смислу се сматра да је стварање републике било подржано од Мађарске, у сврху задржавања северног Баната и заустављања опредељења тамошњег становништва за јужнословенску државу.

Банатско народно веће је организовало војне одреде и цивилну стражу 4. новембра исте године. Циљ ових војних одреда је био успостављање контроле над целом територијом Баната. Ипак, Банатска република је била кратког века; након неколико дана, војска Краљевине Србије је ушла у Банат, што је био крај Банатске Републике. Неколико месеци касније, територија Баната је подељена између Краљевине СХС и Румуније, узимајући у обзир проглас Велике народне скупштине у Новом Саду и резолуцију из Алба Јулије.

У априлу 1920. године, Немци из Баната су поднели захтев мировној конференцији у Паризу да се република обнови под именом „Република Банатија“. Према овом захтеву, обновљена република не би укључивала само Банат, већ и суседну Бачку, а била би подељена у кантоне, којима би управљали представници већинске етничке групе из сваког кантона. Предлог је одбачен на мировној конференцији.

Демографија[уреди]

Република је бројала 1.582.133 становника, од којих:

  • 592.049 (37,42%) Румуна
  • 387.545 (24,50%) Немаца
  • 284.329 (17,97%) Срба
  • 242.152 (15,31%) Мађара
  • одређен бројих мањих етничких група, укључујући Словаке, Хрвате, Русине, итд.

Према вероисповести, становништво републике је укључивало:

  • 855.852 (54,10%) православних хришћана
  • 591.447 (37,38%) католика
  • чланове мањих верских заједница, укључујући Калвинисте, Лутеране и Јевреје

Литература[уреди]

  • Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
  • Милојко Брусин, Наша разграничења са суседима 1919—1920, Нови Сад, 1998.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]