Банатски Карловац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Банатски Карловац

Нови храм Српске православне цркве
Нови храм Српске православне цркве

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Алибунар
Становништво
Становништво (2011) 5082
Густина становништва 97 ст/km²
Положај
Координате 45°02′30″N 21°00′35″E / 45.041666, 21.009666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 99 m
Површина 60,2 km²
Банатски Карловац на мапи Србије
{{{alt}}}
Банатски Карловац
Банатски Карловац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26320
Позивни број 013
Регистарска ознака PA


Координате: 45° 02′ 30" СГШ, 21° 00′ 35" ИГД

Банатски Карловац је град у јужном Банату у Војводини у Србији. Припада општини Алибунар. Занимљиво је да је Банатски Карловац веће место од Алибунара, али да ипак није општинско средиште.

Према попису из 2011. било је 5082 становника.

Географија[уреди]

Већи део катастарског подручја Банатског Карловца припада природном резервату Делиблатска Пешчара. Викенд насеље Девојачки Бунар припада Банатском Карловцу.

Кроз насеље пролази међународни пут Београд-Вршац-Темишвар, магистрални пут Е-70. Такође, кроз насеље пролази и железнички правац Београд-Вршац-Темишвар. Од Београда је удаљен 65 km, од Панчева 40 km и Вршца 25 km.

Историја[уреди]

Место је насељено 1802. године плански и добило је назив Karlsdorf по ондашњем министру рата и морнарице надвојводи Карлу. Првобитно су били насељени Немци из баденске области, а ускоро се досељава и словенско становништво, углавном католичке вероисповести, из општина Карашова, Лупак и Клокотич.

Током историје место је мењало називе. Од оснивања носи назив Karlsdorf, потом 1894. постаје Karolyfalva, па 1902. Temeskarolyfalva, онда 1911. Karolyfalva, да би 1912. постао Oca. После Првог светског рата улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и 1921. мења назив у Карлово село, па 1922. постаје Карлсдорф да би 1926. коначно постао Банатски Карловац. Једно краће време, од 1950. до 1953. је био Банатско Ранковићево.

Рескриптом Ратног савета, од 17. септембра 1800. године, наређено је оснивање једне насеобине на пољским добрима „Подбршће“ и „Мали Алибунар“ за досељенике Немце из Рајха. 1801 год. организована је насеобина, 14. маја приспело је већ 212 породица. 25 јула одобрио је ратни Савет да се нова насеобина назове „Карлздорф“ (Karlsdorf), по ерцхерцогу Карлу. Сем поменута два пољска добра, карлздорвском атару је додељено и пољско добро „Оца“. У пролеће 1803. године уселили се колонисти у своје куће. 28. октобра освећено је гробље. Крајем новембра 1804 год. добила је насеобина свештеника, а 1806 почела градити црква. На места неких помрлих колониста, доселили су се други, понеки из Крашове. 1809. било је 190 насељених домова.

Године-1845. Карлсдорф, који је до тога времена припадао немачко-банатској граничарској регименти, додељен је српско-банатској граничарској регименти и постао седиштекомпаније. Исте године основале су занатлије своју руфетску организацију.

За време војних операција 1848. год. алибунарски табор српске војске имао је своју предстражу у Карлздорфу, која је 30. новембра и 8. децембра потиснута од Мађара, 1849 год. нанели су скакавци грдну штету. Вршчани су пожурили у помоћ становницима да униште скакавце.

Године-1854. пописано је у месту 2278 душа, а укопно у компанији, којој су сем Калздорфа припадали Петровосело и Николинци, 9430 душа.

Године-1869. отворио је Густав Јарош прву апотеку. Исте године основао је Лоренц Калитовић циглану. Године-1870. уређена поштанска служба; 1871. телеграфска, а 1893. телефонска.

Године-1873. дозвољено је општини одржавање недељних и годишњих вашара.

Године-1873. припојен је Калздорф темишварском комитату, постао седиште окружног суда и добио је срески суд. Али је већ 1876 год. пренет је окружни суд у Белу Цркву.

Године-1881. уређено је виђење поседне књиге (грундбух ). Године-1890. сазидана је нова општинска кућа. Године-1874. осниван је новчани завод „Калсдорфер Саркаса“, акционо друштво, а 1882 год.“Карсдорфер Спар-унд Кредитвереин“, кои је 1884 год. као први постао акционарско друштво.


Године-1876. основао Филип Херц фабрику саламе и месних производа, а 1879 год. и добро уређен обор. А од друштва треба споменути: Пољопривредно Друштво (основано 1868 год ), Касину (основано 1879. ) Погребно Друштво (основано 1891 год.) Добровољне Ватрогасце (основано 1884 год.) Земљорадничко Друштво (основано 1901 год.) 1875 год. подигао је Филип Херц један модеран хотел. 1880 паркиран је један део пијаце.

Године-1881. Јохан Матје и његова супруга подижу гробљанску капелу, посвећену Св. Мартину. 1885 год. организована је римокатоличка црквена општина.

8. децембра 1894 год. отворена је карлздорфска железничка станица, на новосаграђеној прузи Вршац-Ковин. 1894 год. основана је Шегртска Школа, а 1898. пољопривредна повртна школа. 1. септембра 1900 год. преузела је држава општинску основну школу и завела мађарски наставни језик. 1902 год. сазидана је нова школска зграда са осам учионица.


Од 1897. до 1902 год. излазиле су у Карлздорфу новине „Karolyfalvaer Wuchenblatt“. Уредник је био тамошњи адвокат Др. Јован Вернер, а штампане у вршаћкој штамприји Ветела и Веронића.

Године 1903. пренела је „Карлздорфска Штедионица“ а, д. Своје седиште у Белу Цркву, а у Карлздорфу је остао само филијала исте штедионице. Престао је самостално да ради „Завод за штедњу и предујам“ и постао је филијала Панчевачке Пучке Банке 1915 год.

Премештана недељна пијаца до железничке станице 1907 год., а идуће, 1908. год. и годишњи вашари. Стога је то земљиште у ту сврху насипано и испланирано.


Напредовње ове богате општине показује најбоље бројни прираст становништва. Пописано је: 1869. г. 2762 становника, 1880.:2832 становника, 1890. год.3378 становника, 1900. год.3504 становника, 1910. год.3835 становник, 1921. год. Пописано 3604 становника, од којих је било Срба-101, Чехословака-2, осталих Словена-21, Румуна-44, Италијана-1, Немаца- 3360, Мађара-74.

Значајна је била 1923. година. Подигнута је електрична централа свотом од 400.000.-динара. 1926. год. отворена је у Карлздорфу секција шумске управе за подручје Делиблатске Пешчаре. Исте године основана је српска читаоница. У првој половини 1927. године инсталисано је првих осам радио-пријемних апарата.

Демографија[уреди]

У насељу Банатски Карловац живи 4721 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,3 година (39,8 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 1985 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Етнички састав места је знатно промењен после Другог светског рата када је немачко становништво депортовано, а колонизовано је становништво из западне Србије.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је блажи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 5834 [1]
1953. 5186
1961. 6025
1971. 6273
1981. 6319
1991. 6286 5926
2002. 6223 5820
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
5.336 91,68%
Мађари
  
103 1,76%
Румуни
  
71 1,21%
Југословени
  
53 0,91%
Македонци
  
37 0,63%
Роми
  
33 0,56%
Црногорци
  
20 0,34%
Хрвати
  
15 0,25%
Словаци
  
15 0,25%
Словенци
  
7 0,12%
Немци
  
7 0,12%
Власи
  
7 0,12%
Бугари
  
7 0,12%
Чеси
  
4 0,06%
Муслимани
  
4 0,06%
Руси
  
3 0,05%
Украјинци
  
1 0,01%
Горанци
  
1 0,01%
Буњевци
  
1 0,01%
Албанци
  
1 0,01%
непознато
  
28 0,48%


Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Коришћена Литература

  1. Летописи општина у јужном Банату написао Филикс Милекер ISBN 86-85075-04-1
  2. Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
  3. Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
  4. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  5. A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)
  6. Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
  7. Der europäische Flugsand J. 1873.
  8. Банатски живи песак. H.Košanin. (Политика. 22/ XII-1923.).
  9. Летописа Период 1812 – 2009. Шушара у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Банатском Карловцу настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: :[1]
  10. Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

презентације[уреди]

привреда[уреди]

мапе, карте[уреди]