Банатски бугарски дијалект

Из Википедије, слободне енциклопедије

Банатски бугарски дијалект (банатскобуг.: Palćene bâlgàrsćijà jázić, Banátsća bâlgàrsćijà jázić) је дијалект бугарског језика са стандардизованим правописом и дугом књижевном традицијом. 1998. године је Јани Василчин декан и свештеник у Старом Бешенову превео Нови завјет на банатски бугарски: Svetotu Pismu Novija Zákun. Говорници су банатски Бугари, који живе у Румунији и Србији, у Банату и сви су католици.

Извор[уреди]

Банатски Бугари у 18. веку дошли су у Банат, у Угарску због Турака из Никопоља. Краљица Марија Терезија им је дала повластице. Због вјере и различитости рупћанско нарјечје, којим су говорили католички Бугари, се осамосталило.

Говорници[уреди]

Број говорника је службено 6.500 у Румунији и 1.659 у Србији. Бугарски подаци тврде да у стварности има 15.000 Бугара, 12.000 у Румунији и 3.000 у Србији.

Најстарије и најважније средиште Банатских Бугара је Стари Бешенов, а такође и Винга. Друга насеља су још: Брешца, Телепа, Дента. Бугари су живјели још у Темишвару и у месту Велики Свети Никола. У Србији у насељима Иваново, Конак, Јаша Томић и Скореновац говоре банатскобугарски.

1878. године, кад се Бугарска осамосталила, велики број Бугара се је вратио у матичну државу. 1868. године још је било 35.000 Бугара у Банату, затим 18.298.

Историја[уреди]

Банатски Бугари су добили свештенике прво из Хрватске и у цркви је употребљаван хрватски језик.

У 19. веку је коришћен словенско-илирски језик Станка Враза, због чега је банатскобугарски језик је примио нове Хрватизме (као што је већ био случај са католичким Бугарима у Бугарској), као и словенизме. Банатскобугарски језик такође данас користи латиницу, која је истовјетна са абацедом.

Велики број ријечи је позајмљен из мађарског и њемачког језика. Од 1868. године има службени стандард. 1918. године је проглашена Банатску републику, гдје је службени језик био и банатскобугарски језик.

Данас се у школама вјеронаука учи на банатскобугарском, док се у другим школским предметима користи румунски и српски језик.