Банатско Велико Село

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Велико Село.
Банатско Велико Село

Спомен кућа у Банатском Великом Селу
Спомен кућа у Банатском Великом Селу

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Севернобанатски
Општина Кикинда
Становништво
Становништво (2011) 2512
Густина становништва 71 ст/km²
Положај
Координате 45°49′23″N 20°35′34″E / 45.823, 20.592833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 70 m
Површина 42,7 km²
Банатско Велико Село на мапи Србије
{{{alt}}}
Банатско Велико Село
Банатско Велико Село на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23312
Позивни број 0230
Регистарска ознака KI


Координате: 45° 49′ 23" СГШ, 20° 35′ 34" ИГД

Банатско Велико Село (мађ. Szenthubert, Károlyliget и Szentborbála, нем. Sankt Hubert, Charleville и Seultour) је насеље у Србији у општини Кикинда у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2512 становника.

Историја[уреди]

После одласка Турака ови крајеви су опустошени и насеобина у данашњем смислу није било. Према наредби царице Марије Терезије од 25. новембра 1763. године право насељавања у овим крајевима имају само католици. Године 1770/71. досељавају се Французи из француске покрајине Лорене и Немци из југозападне Немачке. Основали су три села који се у наведеном извору појављују као: Сеул Тур, Шарлвил и Сент Хуберт). Током 18. века ове насеобине су промениле неколико власника. Французи су се временом асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а у ова места су досељене породице из Босне. Од три немачка села формирано је једно село под називом Велико Село, да би се 1948. године преименовало у Банатско Велико Село да би се назив у већој мери индивидуализовао. Називи немачких села задржани су као називи данашњих рејона. Према попису из 1991. године у Банатском Великом Селу је живело 3.134 становника од чега су већина Срби.

Демографија[уреди]

У насељу Банатско Велико Село живи 2550 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (41,0 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 1112 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 4388 [1]
1953. 4276
1961. 4310
1971. 3603
1981. 3332
1991. 3134 3092
2002. 3097 3034
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.922 96,30%
Мађари
  
26 0,85%
Роми
  
14 0,46%
Хрвати
  
10 0,32%
Македонци
  
10 0,32%
Црногорци
  
8 0,26%
Југословени
  
7 0,23%
Муслимани
  
3 0,09%
Украјинци
  
2 0,06%
Словаци
  
1 0,03%
Албанци
  
1 0,03%
непознато
  
4 0,13%


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]