Банат, Бачка и Барања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Банат, Бачка и Барања
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Banat backa baranja 02 map sr.png
Банат, Бачка и Барања 1918. године
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља Застава Србије Краљевина Србија,
Застава Краљевине Југославије Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Главни град Нови Сад
Површина 19.702 (у границама одређеним мировном конференцијом) km²
Становништво 1.365.596 (у границама одређеним мировном конференцијом)
Друштво
Званични језици српски
Религија православље, католицизам, протестантизам
Владавина
Титула владара Председник владе
Владар Др. Јован Лалошевић
Оснивање 1918.
Престанак 1922.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Serbian Vojvodina.svg Војводство Србија и Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија) Српско-мађарска република Барања-Баја Serbian Cross.svg
StemaBanat.png Банатска република Бачка област (Краљевина СХС) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Flag of None.svg Београдска област (Краљевина СХС) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Flag of None.svg Подунавска област (Краљевина СХС) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Портал:Историја
Банат, Бачка и Барања са границама одређеним на мировној конференцији
Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, до 1922.
Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.
Историја Војводине
Coat of arms of Vojvodina.svg

Овај чланак је део серије о
историји Војводине

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Војводине

Банат, Бачка и Барања је био назив за покрајину, која је постојала у саставу Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од новембра 1918. до 1922. године. Покрајина је имала сопствене органе власти (владу и скупштину), а укључивала је географске регионе Банат, Бачку и Барању. Административно седиште покрајине био је Нови Сад.

Име[уреди]

Службено име покрајине, које је користила покрајинска влада (народна управа), било је „Банат, Бачка и Барања“, али се незванично користио и назив "Војводина".

Историја[уреди]

После пропасти Аустроугарске монархије октобра 1918. године, регионе Банат, Бачку и Барању посела је војска Краљевине Србије. Фактичку управу над овим подручјима преузели су локални војвођански Срби, а на челу ове управе налазио се Српски Народни Одбор из Новог Сада.

25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, која је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата, од којих 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и 1 Мађар), а 1. децембра 1918. године, Краљевина Србија се ујединила са Државом Словенаца, Хрвата и Срба, да би формирала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Велика народна скупштина од 25. новембра није само прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, већ је, такође, донела одлуку о формирању покрајинске управе (владе и скупштине) у овим регионима. Покрајинска влада је званично названа „Народна управа за Банат, Бачку и Барању“, а за њеног председника изабран је др. Јован Лалошевић, док је покрајинска скупштина званично названа „Велики народни савет“, за чијег је председника изабран др. Славко Милетић.

Иако је влада у Београду прихватила одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, она није званично признала Народну управу, која је управљала овим подручјима све до 11. марта 1919. године, када је одржала своју последњу седницу. Власт Народне управе простирала се не само у оним деловима Баната, Бачке и Барање који су на мировној конференцији признати као део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, већ у свим деловима ових региона, које је контролисала војска Краљевине Србије од новембра 1918. године, укључујући и делове који данас припадају Румунији и Мађарској.

Иако од 1919. године Народна управа Баната, Бачке и Барање није била активна, ова територија је званично чинила једну од покрајина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, све до поделе земље на области 1922. године.

Административна подела[уреди]

Покрајина се административно делила на жупаније. 3. децембра 1918. године, Народна управа је именовала велике жупане за следеће области:[1]

15. јануара 1919. године, именовани су посебни велики жупани за следеће две области:[2]

Након разграничења са Румунијом, у Банату је формирана Торонталско-тамишка жупанија, а 1920. године цело подручје Баната, Бачке и Барање било је подељено на три жупаније:[3]

Након разграничења са Мађарском, формирана је Бачко-барањска жупанија, па је 1921. године подручје Баната, Бачке и Барање било подељено на две жупаније:[4][5][6][7]

Становништво[уреди]

Иако су Срби, Буњевци и други Словени насељавали већи део покрајине, они су живели помешано са Румунима, Мађарима и Немцима, тако да је етнички састав ове територије био веома сложен. После успостављања коначних државних граница на мировној конференцији, у деловима Баната, Бачке и Барање који су признати као део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, живело је 1.365.596 становника, од којих 29% Срба, 27,7% Мађара, 23,8% Немаца, као и припадници других народа.

Установе[уреди]

Велики Народни Савет (парламент) покрајине бројао је 50 чланова, од којих 35 Срба, 8 Буњеваца, 5 Словака, 1 Крашована и 1 унијатског свештеника.

У надлежности народне управе (владе) покрајине налазили су се следећи одсеци: политички послови, унутрашњи послови, правосуђе, просвета (школа и црква), финансије, саобраћај, привреда, прехрана и снабдевање, социјалне реформе, народно здравље и народна одбрана.

Званичници[уреди]

Историјске југословенске земље (карта из 1920.)

Види још[уреди]

Наводи[уреди]

  1. ^ Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004, страна 261.
  2. ^ Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004, страна 262.
  3. ^ [1]
  4. ^ [2]
  5. ^ [3]
  6. ^ [4]
  7. ^ [5]

Референце[уреди]

  1. Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
  2. Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, 1999.
  3. Димитрије Боаров, Политичка историја Војводине, Нови Сад, 2001.
  4. Чедомир Попов - Јелена Попов, Аутономија Војводине - српско питање, Сремски Карловци, 2000.

Спољашње везе[уреди]