Банат у Другом светском рату

Из Википедије, слободне енциклопедије
Банат
Banat

(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Serbia1941 1944 sr.png
Србија са аутономним Банатом, 1941-1944.
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља Flag of Serbia, 1941-1944.svg Недићева Србија
Главни град Велики Бечкерек (Петровград)
Становништво 585.579 (1931)
Друштво
Званични језици немачки, српски
Религија православље, католицизам, протестантизам
Валута Српски динар, Немачка рајх марка
Владавина
Облик владавине Аутономни регион Србије под немачком окупацијом
Титула владара Цивилни комесар
Владар Јозеф-Сеп Лап
Оснивање 1941.
Престанак 1944.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Дунавска бановина (Краљевина Југославија) Аутономна покрајина Војводина (ДФ Југославија) Flag of SR Serbia.svg
Портал:Историја
Овај чланак је део серије о
историји Србије, Војводине:
Окупациона подела Војводине између 1941. и 1944. године - Банат под немачком окупацијом
Мапа подручја у Банату на којем су немачки фашисти починили геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у току Другог светског рата
Војводина од октобра 1944. до априла 1945. године - подручје Војне управе у Банату, Бачкој и Барањи

Банат је у току Другог светског рата (од 1941. до 1944. године) био аутономни политички ентитет у саставу Србије под немачком окупацијом. Ентитет је успостављен после окупације и поделе Краљевине Југославије од стране сила Осовине. Иако је званично био у саставу Србије, Банат је имао аутономију и власт у њему је била у рукама локалне немачке мањине. Обласни цивилни комесар био је Јозеф-Сеп Лап. После пораза Сила Осовине 1944. године и завршетка немачке окупације Србије ова област се опоравила и највећи део територије Баната је припојен аутономној покрајини Војводини у саставу нове социјалистичке Србије и СФРЈ.

Историја[уреди]

Циљ локалних банатских Немаца је био да од Баната формирају посебну државу Подунавских Немаца повезану са Трећим рајхом. Стога су локалне немачке власти почеле да прогањају Србе (који су били најбројнија етничка група у Банату), као и Јевреје и Роме.

Немачки окупатори су увели антијеврејске мере одмах после инвазије и окупације Краљевине Југославије. Чланови Јеврејске заједница града Зрењанина су одведени у концентрациони логор Ташмајдан близу Београда где су погубљени. Септембра 1941. године су извршена масовна вешања српских и јеврејских цивила. Јевреји су присилно укључени у радне батаљоне и отерани на присилан рад од стране немачких окупационих власти. Августа 1942. године немачки званичници објавили су да је Банат очишћен од Јевреја. Током рата, на локалитету који је данас познат под називом Стратиште близу села Јабука, немачка војска је убила око 20.000 лица која су већином доведена из концентрационог логора Сајмиште близу Београда. На истом месту, немачка војска је користила пећ за спаљивање. Највећи број банатских Јевреја убијен је на том месту.

Становништво[уреди]

  • Национална припадност

Према попису из 1931. године, популација у Банату је износила 585.579 становника, укључујући:

  • Вероисповест

По вероисповести, становништво се изјашњавало (по попису 1931):

    • Православни = 321.262 (56,71 %)
    • Католици = 196.087 (34,62 %)
    • Протестанти = 37.179 (6,56 %)
    • Остали = 11.932 (2,11 %)

Ратни злочини[уреди]

Током рата, немачке окупационе трупе убиле су 7.513 становника Баната, укључујући:

  • 2.211 лица која су убијена директно
  • 1.294 лица која су послата у концентрационе логоре и тамо убијена
  • 1.498 лица која су послата на присилан рад и тамо убијена
  • 152 лица која су мобилисана и касније убијена
  • 2.358 убијених чланова покрета отпора

Од укупног броја жртава (не рачунајући убијене чланове покрета отпора), 4.010 били су мушкарци, 631 биле су жене, 243 била су старија лица, и 271 била су деца.

Литература[уреди]

  • Петрановић, Бранко (1992). Србија у Другом светском рату 1939—1945. Београд: Војноиздавачки и новински центар. 
  • Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001.
  • Димитрије Боаров, Политичка историја Војводине, Нови Сад, 2001.
  • Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.
  • History of Europe, The Times, London, 2001.
  • Richard Overy, History of the 20th century, The Times, London, 2003.

Види још[уреди]