Банат у Другом светском рату

Банат

Постојао у периоду:	1941 – 1944.
Главни град:	Велики Бечкерек
Званични језик:	немачки, српски
Становништво:	585.579 (1931)
Грађански комесар	Јозеф-Сеп Лап
Религија:	православље, католицизам, протестантизам
Политички претходник:	Дунавска бановина
Политички наследник:	САП Војводина

Окупациона подела Војводине између 1941. и 1944. године - Банат под немачком окупацијом

Мапа подручја у Банату на којем су немачки фашисти починили геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у току Другог светског рата

Војводина од октобра 1944. до априла 1945. године - подручје Војне управе у Банату, Бачкој и Барањи

Банат је био успостављен као политички ентитет после окупације и поделе Краљевине Југославије од стране Силе осовине. У периоду од 1941. до 1944. године. Банат је био формално део Сила осовина под протекторатом Србије, али власт у Банату је била у рукама локалне немачке мањине. Обласни грађански комесар био је Јозеф-Сеп Лап. После пораза Сила осовина 1944. године и немачке окупације ова област се опоравила и највећи део територије Баната је припојен аутономној покрајни Војводини, СФРЈ.

Историја

Циљ Немаца је био да преобрате Банат у одвојену државу Дунавских Немаца и припоје га Трећем рајху. Стога, локални немачки ауторитети почели су да прогањају Србе (који су били најбројнија етничка група у Банату), Јевреје и Роме.

Немци су увели анти-јеврејске мере одмах после немачке инвазије и окупације Краљевине Југославије. Јеврејска заједница у граду Зрењанину је протерана у концентрациони логор Ташмајдан близу Београда где су сви погубљени. Септембра 1941. године су извршена масовна вешања српских и јеврејских цивила. Јевреји су присилно укључени у радне батаљоне и отерани на присилан рад од стране немачких окупационих власти. Августа 1942. године немачки званичници објавили су да је Банат очишћен од Јевреја. Током рата, на локалитету који је данас познат под називом Стратиште близу села Јабука, немачка војска је убила око 20.000 лица која су већином доведена из концентрационог логора Сајмиште близу Београда. На истом месту, немачка војска је користила пећ за спаљивање. Највећи број банатских Јевреја убијено је у том месту.

Становништво

• Национална припадност

Према попису из 1931. године, популација у Банату је износило 585,578 становника, укључујући:

• • Срби = 261.123 (44,59 %)
  • Немци = 120.541 (20,58 %)
  • Мађари = 95.867 (16,37 %)
  • Румуни = 62.365 (10,65 %)
  • Словаци = 17.900 (3,06 %)
  • Хрвати = 12.546 (2,14 %)

• Вероисповест

По вероисповести, становништво се изјашњавало (по попису 1931):

• • Православни = 321.262 (56,74 %)
  • Католици = 196.087 (34,62 %)
  • Протестанти = 37.179 (6,56 %)
  • Остали = 11.932 (2,11 %)

Ратни злочини

Током рата, немачке осовинске снаге убиле су 7.513 становника Баната, укључујући:

• 2.211 је убијено директно
• 1.294 лица су послата и убијена у концентрационе логоре
• 1.498 лица су послата на присилан рад и тамо убијена
• 152 лица су мобилисана и касније стрељана
• 2.358 убијена чланова покрета отпора

Од укупног броја жртава (не рачунајући убијене чланове покрета отпора), 4.010 били су мушкарци, 631 биле су жене, 343 била су старија лица, и 271 била су деца.

Литература

• Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001.
• Димитрије Боаров, Политичка историја Војводине, Нови Сад, 2001.
• Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.
• Историја Европе, Тајмс, Лондон, 2001.
• Ричард Овери, Историја XX века, Тајмс, Лондон, 2003.