Баноштор
- За чланак о тврђави по којој је село добило име, погледајте чланак Баноштор.
| Баноштор | |
 Православна црква у Баноштору. |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Беочин |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
45° 12′ 26" СГШ 19° 36′ 29" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Површина | 21,4 km² |
| Надморска висина | 158 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 780 |
| густина насељености | 36 ст./km² |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21312 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
  Баноштор
Баноштор на мапи Србије |
|
Координате: 45° 12′ 26" СГШ, 19° 36′ 29" ИГД
Баноштор је насеље у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2002. било је 780 становника (према попису из 1991. било је 618 становника).
Садржај |
[уреди] Географске одлике
Баноштор се налази у северном Срему, у Војводини, које припада општини Беочин. Налази се на северним падинама Фрушке горе, уз обалу Дунава на подунавском путу који спаја Петроварадин са Илоком и Вуковаром. Такође, насеље је повезано са бачким насељем Бегеч, скелом преко Дунава.
Од Новог Сада је удаљено 28 km.
[уреди] Име
Село Баноштор је добило име по називу тврђаве у чијој је близини настало. Сам назив је изведен из термина Бан Моноштра што значи Банов Манастир, а односи се на бенедиктански самостан који је 1150. године код тврђаве подигао мађарски палатин са титулом бана и српски принц Белуш.
Претходни називи тврђаве и насеља у средњем веку (пре него што се облик Бан Моноштра (први пут забележен 1473. године) озваничио) били су Кеу, Кеве и Кует.
[уреди] Историја
Баноштор је једно од најстаријих сремских насеља. Помиње се први пут још у XII веку. На месту данашњег Баноштора, или у непосредној близини (не зна се тачно) постојао је римски град Малата Бононија, који је био на важном подунавском путу, Лимесу, који је ишао обалом Дунава од Земуна преко Нових Бановаца (Burgunac), Сурдука (Rittium), Сланкамена (Acumicum), Петроварадина (Cusuma), преко Баноштора све до Осијека (Mursia).
[уреди] Демографија
У насељу Баноштор живи 659 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,7 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 311 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 732 | 93,84% | ||
| Хрвати | 17 | 2,17% | ||
| Словаци | 5 | 0,64% | ||
| Мађари | 5 | 0,64% | ||
| Словенци | 3 | 0,38% | ||
| Немци | 3 | 0,38% | ||
| Чеси | 1 | 0,12% | ||
| Русини | 1 | 0,12% | ||
| Муслимани | 1 | 0,12% | ||
| Бугари | 1 | 0,12% | ||
| Југословени | 1 | 0,12% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 12 | 9 | ||
| 80+ | 8 | 8 | ||
| 75-79 | 12 | 27 | ||
| 70-74 | 23 | 35 | ||
| 65-69 | 28 | 34 | ||
| 60-64 | 36 | 31 | ||
| 55-59 | 9 | 26 | ||
| 50-54 | 25 | 29 | ||
| 45-49 | 34 | 25 | ||
| 40-44 | 30 | 26 | ||
| 35-39 | 29 | 29 | ||
| 30-34 | 21 | 24 | ||
| 25-29 | 17 | 20 | ||
| 20-24 | 16 | 24 | ||
| 15-19 | 13 | 18 | ||
| 10-14 | 12 | 24 | ||
| 5-9 | 26 | 17 | ||
| 0-4 | 11 | 12 | ||
| просек | 43.7 | 45.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 313 | 77 | 207 | 12 | 17 | - |
| Женски | 365 | 57 | 202 | 91 | 14 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 164 | 49 | - | 1 | 50 | - | 9 | 12 | 5 | 6 |
| Женски | 86 | 25 | 1 | - | 8 | - | - | 19 | 2 | 2 |
| Оба | 250 | 74 | 1 | 1 | 58 | - | 9 | 31 | 7 | 8 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 1 | 1 | 2 | 21 | - | - | 7 | |
| Женски | 1 | 2 | 6 | 8 | 4 | 7 | - | - | 1 | |
| Оба | 1 | 2 | 7 | 9 | 6 | 28 | - | - | 8 |
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- Александар Дероко, „Medieval Castles on the Danube“, Београд 1964. ((en))
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Званичан сајт општине Беочин
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Блог о Баноштору
| Насељена места општине Беочин |
|---|
|
Баноштор • Беочин • Грабово • Луг • Раковац • Свилош • Сусек • Черевић |
