Баптисти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серијала чланака
Хришћанство

Хришћанство

Оснивање
Исус Христос · Апостоли
Црква · Јеванђеље

Историја
Рано хришћанство · Сабори
Велики раскол · Крсташки ратови
Реформација · Екуменизам

Традиције
Православље · Католицизам
Протестантизам

Теологија
Света Тројица (Отац, Син, Свети дух)
Стварање · Грех · Суд · Анђео
Спасење · Васкрсење · Царство

Упражњавање
Пост · Молитва · Свете тајне

Библија
Стари завет · Нови завет
Књиге · Канон · Апокриф

Ichthys.svg Портал:Хришћанство

Баптисти су покрет унутар протестантизмa основан 1609 год. од Енглеских пуританских свештеника избеглиx из Енглеске у Амстердам након контакта са холандским Менонитимa огранакoм протестантcке радикалне реформске струје протока порекла протестантских хришћана .[1]

Настанак[уреди]

Утемељивачима покрета сматрају се ученици Џон Смит и Томас Хелвис ученици пуританског лидера Оливерa Кромвелa.[1]

Крштење и обред[уреди]

Карактеристична црта крштења је да се крштење вршило над зрелим верницима потапањем .[1]

Контроверзе[уреди]

Џон Смит , сепаратиста који је живео у изгнанству у Амстердаму. Смит је очигледно био у контакту са менонитима и другим анабаптистима па због тога данас многи баптисти тврде да су анабаптисти део њихове традиције. Анабаптисти ово одлучно негирају јер постоје велике разлике у веровању и у пракси између баптиста и анабаптиста.

Ширење[уреди]

Прва баптистичка црква основана је 1612. године када се Смит вратио у Енглеску, и од тада се овај покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и у доба Комонвелта. Они при обреду крштења примењују новозаветни систем урањања у воду који је већ био замењен шкропљењем или прскањем водом.

Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили презбитеријанцима и индипендентима, и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазе у Америку где оснивају насеобине и цркве. Тада се одваја крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест, и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам потпада под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови пастори пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији.Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у Уједињеном Краљевству и САД. Баптисти су једна од најбројнијих протестантских и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и Мартин Лутер Кинг.

По статистичким подацима које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста на свим континентима

Литература[уреди]

  • T. Armitage, A History of the Baptists, Traced with their Vital Principals and Practices
  • T. Crosby, The History of the English Baptists from the Reformation

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]