Баријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Ба.
Баријум (56Ba)
Cs - Ba - La
 
Sr
Ba
Ra  
 
 
Ba-TableImage.png

Ba,56.jpg

Општи подаци
Припадност скупу земљани алкални метали
група, периода IIA, 6
густина, тврдоћа 3510 kg/m3, 1,25
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 137,327 u
атомски радијус 215 (253) pm
ковалентни радијус 198 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]6s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 18, 8, 2
оксидациони број 2
Особине оксида јако базни
Кристална структура регуларна просторно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1000 K (727 °C)
температура кључања 2.143 K (1870 °C)
молска запремина 38,16×10−3 m³ /mol
топлота испаравања 142 kJ/mol
топлота топљења 2,092 kJ/mol
брзина звука 1.620 m/s
Остале особине
Електронегативност 0,89 (Паулинг)
0,97 (Алред)
специфична топлота 204 J/(kg*K)
специфична проводљивост 3×106 S/m
топлотна проводљивост 18,4 W/(m*K)
I енергија јонизације 502,9 kJ/mol
II енергија јонизације 965,2 kJ/mol
III енергија јонизације 3.600 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.725 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Баријум (Ba, лат. barium) је земљоалкални метал IIA групе.[1][2] Име је добио по грчком називу за реч тежак. Минерал баријума је барит (BaSO4).

Баријум је заступљен у земљиној кори у количини од 500 ppm (енгл. parts per million).

Соли баријума су токсичне, али се у медицини, као контрастно средство за рендгенско снимање гастро-интестиналног стракта може користити баријум-сулфат јер се не раствара у желудачној киселини.

Референце[уреди]

  1. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Баријум


Литература[уреди]