Баријум-сулфат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Баријум-сулфат
Идентификација
CAS регистарски број 7727-43-7
MeSH Barium+sulfate
RTECS CR060000
АТЦ V08BA01
Својства
Молекулска формула BaSO4
Моларна маса 233.43 g/mol
Агрегатно стање бели кристали
Густина 4.5 g/cm3
Тачка топљења

1580°C

Растворљивост у води 0.00115 g/L (18°C)
Ksp 1.08×10-10 (25°C)
Фармакологија
Биорасположивост занемарљиво оралним путем



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Баријум-сулфат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле BaSO4.

Налажење[уреди]

У природи се јавља као барит.[1]

Добијање[уреди]

Може се добити мешањем раствора неке баријумове соли и сулфата. Настаје као бели талог.[1]

Физичко-хемијска својства[уреди]

То је бела чврста супстанца. Топлота на њега не утиче ако је испод 1500°C. Веома је слабо растворљив у води. Међутим баријум-хидрогенсулфат је умерено растворан у води, а добија се у реакцији баријум-сулфата са концентрованом сумпорном киселином. Када се баријум-сулфат редукује са угљеником добија се баријум-сулфид. Реагује и са натријум-карбонатом у вишку на повишеној температури[1]:

BaSO4 + Na2CO3 → BaCO3 + Na2SO4

Употреба[уреди]

Употребљава се у производњи боје (тзв. перманентно белило). Такође је и пунило за гуму, а користи се и као додатак у производњи хартије како би јој повећао непрозирност и тежину.[1]

Баријум-сулфат користи се и као контрастно средство у радиологији, за визуелизацију гастроинтестиналног тракта. Примењује се као суспензија, при чему су величина честица и кристални облик веома важни у справљању стабилне суспензије.[2] Даје се перорално, уз одговарајуће коригенсе укуса, и то у значајној количини јер је неопходно адекватно пуњење органа, или алтернативно у виду клистира, за испитивања дебелог црева. Баријум-сулфат је погодно контрастно средство јер релативно велика маса баријумовог језгра условљава добру апсорпцију рендгенског зрачења, док је он сам готово потпуно нерастворан у води, органским растварачима, алкалијама и киселинама. Имајући у виду високу токсичност баријумових јона, већина фармакопеја прописује да примењени баријум-сулфат не сме садржати више од 10 ppm растоворних баријумових соли. Количина супстанце која се апсорбује из ГИТ-а није мерљива.

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  2. ^ Соте Владимиров, Добрила Живанов-Стакић: Фармацеутска хемија, II део, Фармацеутски факултет, Београд, 2006.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Баријум-сулфат