Баршунаста пањевчица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Баршунаста пањевчица
Flammulina velutipes II.jpg
Систематика
царство: Fungi
раздео: Basidiomycota
класа: Basidiomycetes
ред: Agaricales
породица: Tricholomataceae
род: Flammulina
Биномијална номенклатура
Flammulina velutipes
(Curt. ex Fr.) Sing.
Екологија таксона
Животна форма:
сапрофит, паразит
Баршунаста пањевчица на ораху

Баршунаста пањевчица (лат. Flammulina velutipes) је зимска гљива, названа по типично баршунастој дршки и времену раста.

Опис гљиве[уреди]

  • Шешир пречника до 10 см, полукружан затим раван са благо набораним рубом; слабо меснат; кожица глатка, влажна и лепљива; жутосмеђе или црвенкастосмеђе боје, у средини тамнији.
  • Листићи бели затим наранџастоцрвени, доста ретки, широки а према крају шешира ужи.
  • Дршка 3-7 см дуга, пуна затим шупаља и бочно стиснута; под шеширом црвенкастожута, ниже сомотаста (баршунаста) тамносмеђе боје; дно дршке шиљато скоро црно.
  • Месо жуто, танко, меко, жилаво, у дршци влакнато и жутозеленкасто, неизраженог мириса (по воћу) и укуса.
  • Споре у маси беле.

Станиште[уреди]

Расте од касне јесени до краја зиме, појединачно или у бусенима, најчешће на пањевима врбе и другом живом и трулом листопадном дрвећу.

Употреба[уреди]

Баршунаста пањевчица је јестива гљива. Доброг је квалитета и како расте када других гљива нема у природи вредност јој расте. У Јапану се узгаја у великој количини (до хиљаду тона годишње) и сматра се лековитом. Радо се једе у источној Европи док је на западу мало популарна. Опасност од замене са другим гљивама не постоји с обзиром на карактеристично баршунасту дршку, место и време раста.

Литература[уреди]

  • Ђузепе Паце: Атлас гљива, Просвјета, Загреб 1977.
  • Романо Божац: Гљиве – морфологија систематика токсикологија, Школска књига Загреб ∙ Графички завод Хрватске, Загреб 1993.
  • Jean-Marie Polese: The Pocket Guide to Mushrooms, KÖNEMANN, Losange 1999.

Спољашње везе[уреди]