Барје Чифлик

Координате: 43° 08′ 13″ С; 22° 32′ 17″ И / 43.137° С; 22.538° И / 43.137; 22.538
С Википедије, слободне енциклопедије

Барје Чифлик
Барје Чифлик поглед са брда Габар
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 594
Географске карактеристике
Координате43° 08′ 13″ С; 22° 32′ 17″ И / 43.137° С; 22.538° И / 43.137; 22.538
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина386 m
Барје Чифлик на карти Србије
Барје Чифлик
Барје Чифлик
Барје Чифлик на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Барје Чифлик је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2022. године има 507 становника, док је према попису 2011. имало 594 становника (према попису из 2002. било је 693 становника).

Улазак у насеље у предвечерје снимљено 2020, године
Јануар 2022.г.

Барје Чифлик, равничарско село на ободу Пиротске котлине, налази се на око 4 км југозападно од Пирота са којим је повезано асфалтним путем. Налази се уз сам руб велике мочваре Бaрје између Расничке реке са југоисточне и Костурске реке са севернозападне стране; њено западно, планинско залеђе је безводно а читава њена североисточна и источна страна обилује у води.

Историјат[уреди | уреди извор]

Има више легенди о постанку села: "Бaрје Чивлик је бил у Бездьн 3 , испод Свети-Илију, испод манастират. Там билo селo Средорeк, текa се звaло. Има тeмељи, и дьньс се наoде. А изнад селoто је ишьл пут од Понoр. И од Понoр aзне турсће пoјду. Нади друм ан турсћи, аниште има. Понoрци јaве на Средорeчање да иду Турци. И састaве се сас Средорeчање и побију камиле. Ама једьн Турчин измькне, побeгне у Пирот. И пoјде турска војскa на Средорeк, и пoчне да пaли селo. Средорeчање побeгну у манастир; знaју да манастир нeма да пaле. Али Турци запaле манастират и сви сељaци изгорeли. И селoто се досeли у Чивлик, овaм. Прво је билo у Бaрје, па пoсле дoјде овдe. Овдe је кула билa. Пoсле се почeле манастирће жeне муче, и открију манастир. И тaмо откoпају руће, нoђе, глaве, жито. У нaше селo се пoсле населил нaрод из Базoвик, Присјaн, Смрдaн, а Рaшинци, Тoнчинци и Радeнковци су из Бугарску. И музeјат у Пирот има кaмик отeсан, и на њег нeшта написано, и никој га не мoже прочита, а нaјден је овaм, у нaше селo. Средорeк: билo нaсеље, куће. ", Момчило Потић, 1924. "Турци сабeру нaрод од све стрaне, нaјвише из трнсћи крај, и напрaје чивлик, дьньшње селo", Градимир Џунић Бајко, 1934. "Пoди Ћeлташ је билo селo Дeбрин Чивлик, там кудe је Рaјкова воденица, Пoсрано трње. И појaви се бoлес, измрeли и раселили се. Једни дошли у Бaрје Чивлик. Там има грoбље, спoменици", Милованка Величковић, 1930.

Мањи део атара који је на крсту, сув је и претежно под ниском шумом и слабим пашњацима, погодан је за овчарство и козарство и претежно покрива домаће потребе у огреву. Већи део атара има обиље воде, врло је топао и претежно под дубоким ораницама, погодан је за виноградарство, воћарство, ратарство и за говедарство и свињарство па се живело од тржних вишкова поврћа, воћа, грожђа, вина, ракије, млека, меса, масти. Близина града и тржишта је олакшавала продају а продавали су грожђе и вино и по селима Лужнице. До средине 20. века било је и бивола, користили су их за вучу. Било је ковача, колара, столара, кацара, црепара, зидара, тесара и више фамилија лончара, а неколико домаћинстава је користило природне услове за производњу леда, који је продавало прехрамбеним радњама у граду.

Изградња пута Пирот- Барје Чифлик 1971

Село је имало воденице на води са Бeздана (Рaјкова, Мaђина, Гoлубова, Сeлска у Меру), на Расничкој реци (Присјaнска, Вирћина / Динчина; Рaшинска) и на Сeлској вaди (Гмитрова) и оне су покривале потребе у мељави ових села пре изградње модерних млинова. Расница, удаљена само око 2 км, је црквени, административни и школски центар за 4 села, (Расница, Барје Чифлик, Блато и Костур), али је земљорадничка задруга у Барје Чифлику била центар привредног живота за ова села. Поред водовода село је имало и 5 до 6 јавних бунара, као и више приватних, изграђених удруженим средствима суседа: Сeлсћи бунaр (Шавуљин бунaр) усред села, Прдљин бунaр, Мијaлковсћи (2), Мрaморсћи (2), код Ђиђиних, Стeванов, Рaденов и Смрдaнсћи, а до гробља је био јавни бунар само за стоку.

Делови села: Доња Мала, Горња мала, Сред село, Синоглавско насеље. У близини се налази тресава Ћелташ.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Барје Чифлик живи 591 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 46,3 година (45,6 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 231 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 820
1953. 790
1961. 775
1971. 765
1981. 782
1991. 788 786
2002. 693 693


Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
689 99,42%
Црногорци
  
1 0,14%
Бугари
  
1 0,14%
Југословени
  
1 0,14%
непознато
  
1 0,14%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија "Манстир <светог Илије"[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Драгољуб Златковић, Микротопонимија слива Расничке реке и Костурске реке, Пиротски зборник бр.35-36, 2011

Спољашње везе[уреди | уреди извор]